Анали Правног факултета у Београду
црква, односно свештеници подрже својс политичке истомишљенике и устану против својих противника. А. Дулибићје наводио да ,дада вера игра код странака тако велику улогу, како се може сада створити одредба која хоће да забрани једноме делу наших грађана сваки рад у прилог оне странке која стоји на становишту хришћанском, те само за њих ствара одијозну изнимку“. Следствено, због канцел параграфа не би могао , један свештеник, ни католички, ни православни, ни муслимански у вршењу свога звања рећи људима: чувајте се браћо незнабожаца, пазите добро, да се не одметнете од ваше вере, пазите да ваше поверење поклоните људима који верују у Бога, који су одани својој вери итд.“. Другим речима, канцел параграфом би свештенику у многим случајевима било забрањено да ради оно што треба да ради. 26
Свештеник Блашко Рајић је износио да „може се догодити и догађа се, да која политичка партија у свој програм узме рецимо културни бој, који каже да је црква једна установа, која није потребна људима“, или да је вера приватна ствар па да црквену зграду присвоји држава „и да ју изнамљује члановима и организацијама верским и да смеју само онда држати службу итд., када то држава дозвољава. Е, господо, кад дође један пророк па овако говори мојим верницима, онда да ми ви вешала метнете пред цркву или да ставите гиљотину, ја не могу прећутати, а да не упачим прстом и не кажем, чувајте се оваквих лажних пророка“. Рајић је закључивао да „ако који свећеник, то јест верски слуга врпш који обред или придику говори, ако узима на своја уста чисто партијске ствари и о њима швори у својој цркви, онда је он већ одиграо своје и сам народ неће га слушати. Али, ако свештеник види, да је оно што је њему најсветије, што је садржај његовога живота, угрожено, онда је њему не само слободно, него и дужност под ма коју цену да он устане на обрану тога“. 27
Према једном гледишту, канцел параграф је унет у Уставни нацрт захваљујући томе што је локална словеначка политика уздигнута на ниво целе државе. Наиме, мала Словеначка кметијска странка је канцел параграфом хтела да се заштити, али и да нашкоди моћној клерикалној Словенској људској странци. Чим су постали
цркве. Ви стојите на томе становишту, а ми стојимо на становишту, да што се тиче школовања деце да родитељи имају прву реч, а не држава, a то су потпуно два супротна мишљења... И сад, ако свештеник вршећи своју духовну службу са проповедаонице каже, a то је део његове службе, или у приватном животу буде говорио за ово хришћанско становиште, јер он мора стајати на црквном становишту а против овога атеистичког или либералног становишта, онда ће се казати, да је говорио у паргијске сврхе.“ - Рад Уставног одбора - XLIV седница, 4. април 1921, 29.
26 Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 34.
27 Уставотворна скупштина / пленум, XXXVIII редовни састанак, 25. мај 1921, 10.
39
Марко Павловић (стр. 28-49)