Анали Правног факултета у Београду

ци). Свештеници могу, дакле, да се баве политиком али као приватни људи а не свештеници“. 46

Одредба канцел параграфа Видовданског устава дословце је пренета у Септембарски устав из 1931. С обзиром на конституционализацију предуставних прописа, и Кривични законик који је донет пре Септембарског устава остао је на снази 47 и после овог устава, па и његов §4OO. Судећи према извештајима одлично обавештеног Британског посланства у Београду, канцел параграф је и даље остао мртво слово на папиру. Британско посланство је навело само један случај који је опомињао на канцел параграф. Радило се о претресу резиденције крчког бискупа, ,доји је објавио памфлет под називом Слобода цркве“. Поводом овог случаја, у новембру 1932, у Загребу је одржана конференција римокатоличких бискупа на којој је одлучено да се у Ватикан пошаље специјални изасланик са молбом да Папа „уколико влада не упути извињење опозове свог нуиција из Београда“. Затим, 1935. је било општепознато да ,језуити у Хрватској“ под вођством Степинца „подржавају др Мачека у борби за федералистичко преуређење државе“. 48 Ово је представљало случај отворене злоупотребе духовне власти у политичке, односно партијске сврхе. Међутим, ни Степинац, ни бискупи, ни римокатоличко свештенство нису гоњени по канцел параграфу. Политичке прилике у хрватским крајевима и потреба за добрим односима са Ватиканом и за склапањем југословенског конкордата потиснули су у страну могућност примене канцел параграфа. 49

Канцел параграф je имао сличну судбину као и његов немачки узор. О томе је у Уставном одбору било неколико „пророчких“ прогноза. Шимрак је износио како југословенски Бизмарк није „железни“, као онај прави немачки, „него дрвени“, а убрзо је имало да се види „како тај наш Бизмарк стоји на стакленим ногама“. Заиста, југословенски „Бизмарк“ био је „дрвени“, барем због тога што није било репресије. Под мерама Kulturkampf-a одузимана је црквена имовина, протерани су језуити, а готово 1.800 римокатоличких свештеника завршило је у затвору или у изгнанству. 50 У јушсловенској краљевини, није било жртава примене канцел параграфа. А. Дулибић је указивао на то да канцел параграф у Немачкој не само да није имао успеха „него је дапаче резултат био сасвим противан“ јер се

46 Лаза М. Костић, Коментар Устаеа Краљевине Југославије од 3 септембра 1931 (југословенско уставно право), Београд 1934, 42.

47 Марко Павловић, Српска праена историја, Крагујевац 2005, 715, 716.

48 Zivko Avramovski, Britanci о Kraljevini Jugoslaviji, Godisnji izveslaji britanskogposlanstva u Beogradu, 1921-1938 , knj. 11, Beograd - Zagreb 1956, 112, 352.

49 Марко Павловић, Југослоеенска држава и праео 1914-1941 , Крагујевац 2000,296-298.

50 The Cambridge History of Christianity, 295; S. Kalyvas, 213.

46

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017