Анали Правног факултета у Београду

вестициони споразум, од којих су 2.929 билатерални споразуми (на снази их је 2.286), од чега је 198 интерних ЕУ споразума. 10 Што се тиче Србије, она је или наследила од претходне Југославије или је сама закључила 50 споразума. Један број тих споразума је закључен иса државама које су након закључивања примљене у ЕУ 11 , па такви споразуми могу након евентуалног пријема Србије у ЕУ да постану интерни споразуми. 12

За предмет овог рада су значајни само тзв. ЕУ интерни билатерални споразуми о заштити инвестиција.

2. АРБИТРАЖНИ НАЧИН ЗАШТИТЕ СТРАНИХ ИНВЕСТИТ ОРА

Готово сви међународни инвестициони споразуми садрже клаузулу о ИСДС механизму за решавање спорова {lnvestor-State-Dispute Settlement). ИСДС механизам пружа могућност страном инвеститору да своје спорове повери на решавање судовима државе домаћина, ad hoc или институционалним арбитражама, које су најчешће организоване према правилима Комисије УН за међународно трговинско право (УНЦИТРАЛ правила) или према Правилима Међународног центра за решавање инвестиционих спорова (ИКСИД центар). Сагласност за коришћење арбитражног механизма може бити дата на различите начине. 13 Пракса показује да у највећем броју случајева уговорне стране дају сагласност да спор буде решен у оквиру ИК-

Instruments and Practice of Arbitration in the EU, Study, EP Directorate General for Interenal Policies, Policy Department C: Citizens’ Rights and Constitutional Affairs, Legal Affairs, Study, PE 509.988 (IPOL_STU(2OIS)SO99BB), 230, htp://www.europad.europa.eu/studies, 20. новембар 2016.

10 Вид. IPOL_STU(2OIS)SO99BB, 232.

11 Ca Румунијом, Словачком, Бугарском, пољском, Македонијом, Мађарском, Чешком, Хрватском, Словенијом. Вид. http://mtt.gov.rs/downioad/Pregled%2oZemalja. pdf

12 Листу споразума које је Србија закључила вид. на интернет страници Министарства за трговину туризам и телекомуникације, http://mtt.gov.rs/sektori/ sektor-za-multilateralmi-i-regionalnu-ekonomsku-i-trgovinsku-saradnju/sporazumi-o-uzajamnom-podsticanju-i-zastiti-ulaganja/. 13 Вид. UNCTAD Dispute Settlement, 2.3. Consent to Arbitration, NCTAD/EDM/ Misc.232/Add.2. 2003; Andrea Marco Steingruber, Notion, Nature and Extent of Consent in International Arbitration, Thesis, London 2009; Christoph Schreuer, „Consent to The Oxford Handbook of International Investment Law (eds. P. Muchlinski, F. Ortino, C. Schreuer), Oxford 2008, 830-867; C. Schreuer, The ICSID Convention, A Commentary, CUP 2009, 190, марг. бр. 374-456; Petar Dundic, „Pristanak drzave na arbitrazu sa stranim ulagacem - modaliteti pristanka, ogranicenja i merodavno pravo“, Zbomik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad 47(3)/2013, 359-375.

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017