Анали Правног факултета у Београду
систем заснован на алтруистичким методама донације органа није успео да задовољи растућу потражњу. 6 Пасупрот томе, други методи обезбеђења органа за трансплантацију сукобљавају се са етичким, религиозним, медицинским и правним баријерама, што резултира смрћу знатног броја људи који чекају на трансплантацију. 7
Када би се људски органи могли третирати као и свака друга роба, могли бисмо да говоримо о понуди и потражњи, те о тржишту људских органа. Очишедно је, међутим, да данас постоје и потражња и понуда људских органа. Поједини аутори оповргавају тезу да искључиво несташица органа генерише формирање тог тржишта, тврдећи да се то односи само на развијени део планете, док у другим регионима постоји вишак органа али и „несташица пацијената за трансплантацију који су спремни да плате за поиуђене органе“. 8
6 Иако се у литератури могу наћи веома разноврсни квантитативни подаци (у апсолутним и релативним бројевима) о трансплантацијама пшром света и по регионима и појединачним државама, може се закључити да њихова веродостојност и поузданост варирају зависно од извора и субјекта који формира базе података. Према процени Global Observatory on Donation and Transplantation (GODT), коју cy 2005. године основали Министарство здравља Шпаније и Светска здравствена организација (World Health Organization - WHO), y свету cy (на основу расположивих података из 107 држава) 2014. године укупно извршене 119.873 трансплантације органа, што представља мање од 10% глобалних потреба. У струкгури трансплантираних органа доминирају бубрези, са око 80.000 трансп лантациј а, затим јетра са око 26.000 трансплантација и срце са око 6.500. Према подацима поменуте организације, у Србији је 2014. године извршено 125 трансппантадија органа, од чега 104 бубрега, 17 јетри и четири трансплантадије срца, ушавном од умрлих донора. Вид. http://www.transplant-observatory.org/data-reports-2014/, 9. август 2016.
Аустрија, Белгија, Хрватска, Немачка, Мађарска, Холандија и Словенија основале cy Eurotransplant International Foundation, према чијим су се подацима за територије поменутих земаља листе чекања у периоду 2011-2014. кретале између 14.500 и 15.500 пацијената годишње, од чега бубреге чека око 10.500 пацијената годишње, док се са листе годишње бршпе укутшо око 11.000 пацијената, од чега око 70% због успепше трансплантадије. Вид. https://www.eurotransplant.org/cms/index. php?page=newsitems&oid= 458&action=viewitem&id= 11474, 9. август 2016.
7 Вид. С. Harris, S. Alcorn, 227. Мада се чланак односи пре свега на стање у САД, овај закључак се показао као референтан на глобалном нивоу. Такође, према подацима које је прикупио Савет Европе, 2007. године, више од 4.000 пацијената је умрло на простору Европске уније чекајући трансплантадију бубрега, јетре, срца или плућа, што значи да је свакодневно у просеку умирало њих 12. Вид. Council of Europe, Committee of experts on the organisational aspects of co-operation in organ transplantation. International Figures on Organ Donation and Transplantation 2007, Newsletter Transplant 2008 (ed. Rafael Matesanz), 2008, http://www.transplant-observatory.org/download/newsletter-transplant-2008/, 9. август 2016.
8 Nancy Scheper-Hugh.es, „The Global Traffic in Human Organs“, Current Anthropology 41(2)/2000, 199. Сличан став износи и Debra Budiani-Saberi, тврдећи да постоји глобална дистинкција између богатих земаља, у којима постоје листе чекања за примаоце погенцијалне органа, и сиромапших земаља, где се понекад формирају листе чекања за особе које желе да донирају или продају органе. Вид. Debra Budi-
72
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017