Анали Правног факултета у Београду

С друге стране, с обзиром на то да је трговина људским органима забрањена и релевантним међународним прописима и највећим бројем националних законодавстава 9 , можемо шворити само о „црном тржиипу" људских органа. 10 To тржиште функционише, попут легалних, по општепознатим економским принципима, осим што га, уместо државних органа и међународних организација, односно прописа и добрих пословних обичаја, регулишу и усмеравају други актери, по правилу из криминалног миљеа, a no многим мишљењима и криминалне организације.

Логику формирања таквог тржишта илуструје Nancy Scheper-Hughes ставом да „кретање људских органа прати свремене руте кретања капитала“, односно да исте глобалне структуре које омогућују компанијама развијеног дела света да користе природне ресурсе и јефтину радну снагу „трећег света“, подстичу и трговину људским органима. У ери модерне „неолибералне глобализације“ и њене „глобалне економије“, тела сиромашних све више се претварају у робу подобну да циркулише на међународном тржишту. 11

,Дрно тржиште“ се развија не само ако се н)де роба и услуге чији је промет огранпчен или забрањен, већ и ако постоји несташица оних чији је промет слободан и дозвољен, под условом да потражња значајно надмашује понуду. У том смислу постоје препоруке да се злоупотреба „црног тржишта 44 људских органа (бубрега) превенира не само забранама и ограничењима, већ нормативним регулисањем таквих тржишта, односно његовом ограниченом и контролисаном легализацијом. 12 У истом правцу иду и ставови да безусловна забрана трговине органима (попут других криминалних и соципатолош-

ani-Saberi, „Facilitating Organ Transplants in Egypt; An Analysis of Doctors Body and Society 13(2)/ 2007, 126.

9 Иран je једина држава која je легализовала и правно уредила тржиште људских органа намењених трансгшантадији, чиме је отклоњена нестапшца органа, а тиме и листа чекања на трансплантадију а донорима (продавцима) и примаоцима органа омогућена је одговарајућа заштита, уз посредовање државних агендија, уместо приватних посредника. Једино ограничење је да страни држављани не могу бити акгери тог тржишта. Вид. Lisa М. Derco, „America’s Organ Donation Crisis; How Current Legislation Must be Shaped by Successes Abroad“, Journal of Contemporary Health Law & Policy 27(1)/2010, 163-167; Tahereh Malakoutian et al., „Socioeconomic Status of Iranian Living Unrelated Kidney Donors: A Multicenter Study“, Transplantation Proceedings 39(4)/2007, 824-825.

10 Jacqueline Bowden, „Feeling empty? Organ trafficking & Trade: the black market for human organs“, Intercultural Human Rights Law Review 8/2013, 451-495.

11 N. Scheper-Hughes, 193. Вид. и N.Scheper-Hughes, „Mr Tati’s Holiday and Joao’s Safari - Seeing the World through Transplant Tourism“, Body & Society 17(2-3)/2011, 55-92.

12 James Stacey Taylor, „Black markets, transplant kidneys and interpersonal coercion“. Journal of Medical Ethics 32(12)/2006, 698.

73

Божидар Бановић (стр. 70-97)