Анали Правног факултета у Београду

ких појава, које се развијају на основу растуће потражње, као што су злоупотреба психоактивних супстанци, коцкање, проституција и сл.) води повећању цена на „црном тржишту“ и криминалног профита, померању криминалне делатности у друге регионе или ка још дубљој илегали, резултирајући на крају повећаним стопама криминала и виктимизације. 13

2. ПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ ТРГОВИНЕ ОРГАНИМА И СЛИЧНИХ ПОЈАВА

За означавање ове појаве у литератури, али и правној регулативи, коришћени су различити термини попут трговина људима са циљем одузимања или одстрањивања органа, трговина органима, куповина и продаја органа, одузимање органа, комерцијализација органа, трансплантациона комерцијализација, трансплантациони туризам, медицински туризам и сл. 14 При томе, дешава се да се ти термини користе као синоними, али и да се прави, мање или више, јасна дистинкција међу њима. 15 Терминолошкој збрци у последње време доприноси и чињеница да, осим људских органа, и ткива и ћелије постају предмет промета. 16

Општи појам „трговина органима“ обухвата бројне нелегалне активности чији је циљ комерцијализација људских органа и ткива који су потребни за терапеутску трансплантацију. 17 За појмовно

13 Frederike Ambagtsheer, Willem Weimar, „А criminological perspective: why prohibition of organ trade is not effective and how the Declaration of Istanbul can move forward", American Journal of Transplantation 12(3)72012., 572.

14 Вид. Shaun D Pattinson, „Organ Trading, Tourism, and Trafficking within EuMedicine and Law 27(1)72008, 191-202. Аутор разликује следеће термине; organ trading (куповина шш продаја људских органа), organ trafficking (куповина или продаја органа и туризам уз употребу принуде и преваре) и organ tourism (куповину или продају органа која обухвата више од једне јурисдикције).

15 Frederike Ambagtsheer, Willem Weimar, 571. O појмовној конфузији y међународним правним документима види Тијана Шурлан, „Трансгшантадија и трговина људским органима, ткивима и ћелијама - међународноправни и националноправни нормативни оквир“, Фондација Центар за јавно право, 3, http://www. fcjp.baJtemplates/ Ј a_avian_ii_dJimages/green/Tijana_Swian.pdf 10. август 2016. Ayторка констатује да je to последица „неусклађености брзине развоја медицине са (не)могућношћу осталих наука и дисцигшина да истим ритмом прате, објасне и регулишу ове појаве“.

16 Вид. Peter Halewood, „On Commodification and Self-Ownership“, Yale Journal of Law & the Humanities 20(2)72008, 131-162. Аутор разматра трансформацију људског тела, органа, ткива и ћелија у робу односно предмет трговине.

17 European Parliament, Directorate-general for external policies. Policy department, „Trafficking in human organs (Study)", EP7EXPO7B7DROI7FWC72O 1 3-087L0t8703, 2015, 16.

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017