Анали Правног факултета у Београду
међународних и националних прописа о трансплантациј и, трговина органима моша би да се дефинише и као поступање са било којим људским органом, ткивом или ћелијом које није у складу или је супротно нормативном систему који регулише трансплантацију органа.
Такво појмовно одређење трговине органима обухвата знатно пшри oncer активности од оних које се подводе под појам трговине људима ради уклањања (одузимања) органа. 22 У центру недозвољених активности је људски орган (ткиво, ћелија) и његово прибављање и употреба на било који илегалан начин. 23
У литератури се често употребљава и појам „трансплантациони туризам“ или „туризам људских органа“ који је фокусиран првенствено на пацијента који, путујући ван своје државе, на комерцијалној основи, што значи илегално, прибавља људски орган који му је потребан за трансплантацију. У званичним, правно обавезујућим међународним документима, тај термин није коришћен. 24 У таквим ситуацијама претпоставља се да је орган за трансплантацију обезбеђен мање или више прикривеном финансијском трансакцијом, те да је давалац својевољно пристао на одстрањивање органа из свог
и биомедицини (чл. 21) (Convention for the protection of Human Rights and Dignity of the Human Being with regard to the Application of Biology and Medicine - Convention on Human Rights and Biomedicine, ETS No. 164, Oviedo, 4. 4. 1997). Пропшрење тог начела на људска ткива и ћелије установљено је чл. 22 Допунског прогокола о трансплантацији органа и ткива људског порекла (Additional Protocol to the Convention on Human Rights and Biomedicine concerning Transplantation of Organs and Tissues of Human Origin, ETS No. 186, Strasbourg, 24. 1. 2002).
22 Вид. Sean Columb, „Beneath the organ trade: a critical analysis of the organ trafficking discoursed Crime Law Social Change 63(1)/2015, 22.
23 Може ce, рецимо, јавити као куповина и продаја органа (ткива, ћелија) од живе особе, али и као одузимање са умрлих људи, без њихове претходне, или накнадне сагласности сродника, као крађа са умрлих током обдукције, у мртвачници и сл.
24 Један од најзначајнијих, правно необавезујућих, званичних докумената који је дефинисао те појмове јесте Истамбупска декларација (The Declaration of Istanbul on Organ Trafficking and Transplant Tourism, convened by The Transplantation Society and International Society of Nephrology in Istanbul, Turkey, April 30 - May 2, 2008, http://www.declarationofistanbul.org/, 11. август 2016). У делу те декларације, одмах након Преамбуле, дефинисани су појмови и то: трансплантацијски комерцијализам ('. Transplant commercialism) је политшса или пракса којом се орган третира као роба која се продаје и купује или користи за материјални добитак; путоеање ради трансплантације ( Travel for transplantation ) је транспорт или путовање органа, даваоца, примаоца или здравствених професионалада преко јурисдикционих граница, са циљем трансплантације. Путовање ради трансплантације постаје трансплантацијсш туризам ( transplant tourism ) ако укључује трговину органима и/или трансплантацијст комерцијализам или укопико су ресурси (органи, професионалци и трансппантациЈски центри) посвећени осигуравању трансплантације за болеснике изван државе, смањујући тако способност државе да омогући трансплантадију за своје сопствене грађане.
76
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017