Анали Правног факултета у Београду

тела. У том смислу, таква активност се не би могла подвести под дефиницију трговине људима ради уклањања (одузимања) органа. Међутим, на основу сазнања која потичу из обелодањених случајева „трансплантационог туризма“ 25 поставља се оправдано питање у којој мери је воља даваоца органа заиста слободна, а у којој мери је то ипак експлоатација, у ситуацијама када је реч о потпуно осиромашеним, обесправљеним или на други начин рањивим лицима, када су та лица обманута у пошеду медицинских ризика одстрањивања органа, када су преваре у вези са плаћањем договорног износа за уступање органа учестале, а посебно у случајевима потпуног изостајања адекватног медицинског третмана и неге након уклањања органа. 26

3. АКТУЕЛНИ НОРМАТИВНИ ОКВИР ЗА СУПРОТСТАВЈБ АЊЕ ТРГОВИНИ ОРГАНИМА

Полазећи од сложене и прикривене 27 природе трговине органима, која представља „тамну страну легалног система трансплантације“ 28 , као делатности која се одвија у више фаза, уз учешће већег броја актера 29 , често обухватајући неколико јурисдикција, супротстављање тој појави захтева системски мултиагенцијски приступ, а нормативно уређење је први корак у том правцу.

Анализа нормативних решења која су пратила појаву трговине органима показује да у актуелном тренутку постоје два норматив-

25 Вид. N. Scheper-Hughes, 2000,191-224; С. Harris, S. Alcorn, 231; S. Colurnb, 21-47.

26 Вид. Susanne Lundin, Organs for Sale: An Ethnographic Examination of the International Organ Trade , Basingstoke, Palgrave Macmillan, 2015; J. S. Taylor, 698.

27 Комбинација стида, страха и кривице спречавају даваоца и примаоца органа да пријаве случај, а остали који нешто знају дубоко су укључени, што ту врсту криминала чини тешким за истраживање и процесуирање - Council of Europe and United Nations, 95.

28 Ranee Khooshie Lai Panjabi, „The Sum of a Human’s Parts: Global Organ Trafficking in the Twenty-First Century“, Pace Environmental Law Review 28(1)/2010, 3.

29 Форум Глобалне иницијативе УН за бробу против трговине људима, одржан у Бечу 2008. године, саставио је листу стручњака (професионалада) који су укључени у било коју делатност трансплантације и покренуо питање о улози шрупције у вези са трговином органима. У таквим операцијама, по правилу учествују; медицински директори трансплантадионих јединица, болничко и медицинско особље, техничари у лабораторијама, дупле хируршке екипе које раде у тандему, нефролози, постоперативне медицинске сестре, туристичке агенције и туроператори који организују путовања, пасоше и визе, службеници здравственог осигурања, „ловци на органе“ (који регрутују донора), верске организације и добротворни фондови и организације за заступања пацијената, који понекад играју улогу посредника. Вид. Vienna Forum to Fight Human Trafficking, Human Trafficking for the Removal of Organs and Body Parts , U.N. DOC. GIFT 8.P.: Oil, Vienna, Austria, Feb. 13-15, 2010.

Божидар Бановић (стр. 70-97)