Анали Правног факултета у Београду

на режима. Хронолошки посматрано, трговина органима, у почетку, третирана је искључиво као модалитет транснационалног кривичног дела трговине људима. У последњих десетак година, почевши од необавезујућих докумената усвајаних, првенствено, на међународном нивоу преко обавезујућих међународних правних докумената, до националних законодавстава, трговина органима третира се и као забрањена (инкриминисана) делатност којом се крши нормативни систем који регулише трансплантацију органа (ткива, ћелија). Данас паралелно егзистирају оба поменута нормативна режима, што би требало да омогући инкриминисање већине забрањених делатности у вези са трговином органима. 30

3.1. Трговина органима као облик експлоатације у оквиру инкриминације трговине људима

Како је већ напоменуто, Протокол УН о трговини људима први је документ на универзалном, међународноправном нивоу који је инкриминисао уклањање људских органа, али као један од облика експлоатације, у оквиру широке инкриминације трговине људима. Услов за постојање те инкриминације је да лице чији се орган уклања није на то својевољно пристало, односно пристанак се сматра ирелевантним ако је употребљено било које од следећих средстава: претња силом или употреба силе или других облика принуде, отмица, превара, обмана, злоупотреба овлашћења или тешког положаја 31 или давање или примање новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем.

Имајући у виду да су, према расположивим подацима, доминантни облици експлоатације у оквиру ове инкриминације сексуална експлоатација и принудни рад, уклањање органа као облик ексгшоатације веома је тешко издвојено идентификовати и пратити. 32

30 „Трговина органима, ткивима и ћелијама почива на два базична прохибитивна принципа: (1) забрањено је насилно одузимати делове људског тела, (2) забрањено је продавати и куповати делове људског тела. Ови принцшти налазе се у фундусу свих норми којима се регулише одузимање органа, присилом шш довођењем у заблуду добровољно за новац или неку другу корист и оне заправо представљају његову разраду.“ Вид. Т. Шурлан, 2.

31 Према образложењу Протокола УН о трговини људима, „злоупотреба тепгког положаја“ лица (жртве) постоји „у свакој ситуацији у којој лице нема реалну и прихватљиву алтернативу осим да се повинује злоупотреби“. Вид. „Interpretative notes for the official records (travaux preparatoires) of the negotiation of the United Nations Convention against Transnational Organized Crime and the Protocols thereto 44 , A/5 5/383/ Add. 1, 3 November 2000, htps://www.unodc.org/pdf/crime/fmal_instruments/383ale.pdf, 12. август 2016.

32 У Глобалном извештају o трговини људима из 2014. године, који садржи податке за период 2010-2012, констатује се да је од 88 држава које су послале податке о различитим облицима експлоатације у оквиру инкриминадије трговине љуцима, у

78

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017