Анали Правног факултета у Београду

На глобалном нивоу треба споменути и Факултативни протокол о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији, уз Конвенцију УН о правима детета 33 , који захтева од држава потписница да, у коитексту продаје деце, инкриминишу нуђење, испоруку или прихватање, било којим средствима, неког детета у сврху пребацивања органа детета ради остваривања профита, без обзира на то да ли су таква дела извршена у земљи или транснационално, односно на индивидуалној или организованој основи (чл. 3(1)(а) и (б)).

Упркос напорима да се на универзалном нивоу правно уреди, односно инкриминише што већи број делатности у вези са уклањањем, продајом и куповином људских органа, још увек не постоји интегрални нормативни оквир који инкриминише трговину људским органима као посебну криминалну делатност, ван инкриминација трговине људима.

Када су у питању обавезујући документи на тлу Европе, свакако треба споменути Конвенцију Савета Европе против трговине људима из 2005. године. 34 Та конвенција задржава приступ трговини органима само у контексту сврхе трговине људима, као једног од облика експлоатације, али је домашај њених одредаба проширен, у односу на Протокол, на све облике трговине људима, и националне и међународне, без обзира на то да ли је или није повезана са организованим криминалом (чл. 2). Као и у Протоколу, пристанак жртве тршвине људима на планирану експлоатацију нема значаја ако су коришћена средства поменута у дефиницији трговине људима. Конвенција је приоритетно фокусирана на људска права жртава трговине људима јер је читав низ чланова (чл. 10-17) посвећен обавезама држава потписница у односу на њихову заштиту.

Нормативном оквиру успостављеном том конвенцијом може се пришворити да не третира тршвину органима као засебну криминалну делатност, односно да не покрива све аспекте комерцијализације

12 држава је откривено уклањање органа као специфичан облик експлоатације, a број жртава тог облика експлоатације износи око 0,2% од укутшог броја од 30.592 детектоване жргве трговине људима. Вид. UNODC, „Global Report on Trafficking in Persons 2014“ New York 201 4, 33-35.

33 Optional protocol to the Convention on the Rights of the Child on the sale of children, child prostitution and child pornography, A/RES/54/263 25 March 2000. Вид. Закон o потврђивању Факуптативног протокола о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији, уз Конвенцију о правима детета, Службени лист СРЈ Међународни угоеори, бр. 7/2002.

34 Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings, GETS N 0.197, Warsaw 16. 5. 2005, Entry into Force 1. 2. 2008, Закон o потврђивању Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима, Службени гласник PC Међународни угоеори, бр. 19/2009.

79

Божидар Бановић (стр. 70-97)