Арнаути и велике силе

125

војну конвенцију, која je изречно обећавала чак: и руску помоћ за стварање Српске Државе под. протекторатом Русије ; али када je Русија y Букурешту закључила мир с Турском, и она je оставила Србе њиховој судбини, те je Турска године-1813 наново опустошила Србију. После две године очајање натера Србе у нов Устанак, и сада; су својом властитом снагом основали васалну српску кнежевину, па чак с наследная Кнезом. Овај „безобразлук“ Срба није могао остати некажњен.. Интриге једнокрвне и једноверне Русије успеше да протерају из Србије основаоца нове српске државе и његову народну династију, наметнуше Србији олигархијски Устав, с којим нико није могао владати; претворите наследну кнежевину у изборну, и отворите тиме онај дугачки низ унутрашњих трзавица и буна, који je сто година спречавао природни развитак Србије. У дунавским кнежевинама, Влашкој и Молдавској, смењивале су се руске, аустријске и турске окупације. Фанариотске кнежеве ових земаља збацивали су сваки час и опет постављали на. њихова места. Кнежевинама су наметали најнемогућније Уставе и регламане, а поред тога угуишвао се сваки покрет румунскога народног духа; па кад све то ништа не поможе, и кад Влашка и Молдавска својом снагом створите уједињену Румунију и изабраше себи једнога странога кнеза за владаоца, онда се амбасадори свију хришћанских Великих Сила састадоше у Паризу, да би уједињен} г Румунију опет раздробили...; али народна свест Румуна беше јача, и Румунија сеодржала уз аркос цело] Европа. Ни Грци нису прошли боље с Великим Силама. Када су у почетку XIX века Грци створили у Турској врло разгранату мрежу тајних родољубивих друштава, која су имала да спреме отиту