Арнаути и велике силе

126

грчку револуцију, ухватите у Бечу главног вођа овога народног покрета грчког, па га предадоше Турцима, који су га у Београду на Калемегдану живого прете стер исали. w Тако je умро Рига из Фере. Кад je ово тајно удружење доцније узело кнеза Ипсилантија за вођа, и кад je овај са знаньем руске сладе почео Влашкој да саставља од Грка, Румуна и Срба војску, с којом je хтео да упадне у Турску, те да изазове општи Устанак свију балканских хришћана противу Турске, онда га je Русија напустила, и овај je покушај угушен у крви „Хетериста.“ Кад су Грци године 1821 почели своју очајну борбу за ослобођење Отаџбине од турскога јарма, биле су све симпатије хришћанских европских народа на грчкој страни, jep je цела Европа онда из благодарности за грчку културу, која je толико допринела европском препорођају, била филелински расположена. Али владе свију Великих Сила биле су против Грка и за одржање целокупности Турске. Треба само да споменемо једно име, па да се појме сва надчовечанска напрезања, која су Грци морали поднети да дођу до своје слободе. То je име: кнез Метерних, велики бранилац легитимитета, па чак и турскога легитимитета, велики непријатељ свакога народног покрета. Довољно je поменути кнеза Метерниха па да се разуме зашто je грчка држава, су Г рци извојевали, сведена на саму Атику и Пелопонез, зашто нова грчка држава није обухватила ни сама Јонска Острва, а камоли Јегејска ; зашто’ je направ.ъена тако неспособна за живот, да су je читавих деценија растрзале унутрашње трзавице, које су спречавале да се испуни народни задатак. Доцније, кад je нестало Метерниха и његове школе, Енглеска je из династичких разлога усыпила Јонска Острва Грчкој; али јуначка борба,