Арнаути и велике силе

127

коју Крићани воде још од године 1866 па до данас за уједињење с Грчком, није била у стању да улије европским Великим Силама икакво људско осећање. Оне су то уједињење силом спречнле. Кад су године 1876 две мале српске кнежевине, Србија и Црна Г ора, загазиле сйме у борбу с огромном- Отоманском Царевином, да б и притекле у помоћ својој браћи у Босни и Херцеговини, која су се очајно борила за сами го живот, и кад Србија победоносно уђе у Босну, и ЦрнаГора тако исто у Херцеговину, и кад je било могућно да се српске војске преко Санџака сједине и да оцепе ове две провинције од Турске, онда je Аустрија приморила Србију да повуче своју војску из Босне и да с њом оперира ако xohe на југ. Из Русије дође у Србију само приватна помоћ : 3000 људи и жена, официра, старих војника и младих болничарака, с нетто новца. Сама руска влада била je одсудно противна народном покрету Срба. /Ъубимац Русије, јунак с Ташкента, Черњајев, беше пао у најдубљу немилост код својега цара зато, што je примио команду над срш ском милицијом. Александар 11, доцнији цар ослободилац, није испрва хтео ни да чује о каквој помоћи руске државе Србима. Он je чак с висине Кремља говорио с презрењем о српској народној војсци, и ако je сваки йети човек у њој, у овој неравној борби, или погинуо, или био рањен. Али тада се побуни чак и јавно мишљење самодржавне Русије тако силно, да je тај исти Цар приморан не само да довикне турској војсци после Ђуниса „стој!“ него je после неколико месеци морао да отпочне рат противу Турске. Разуме се по себя,, да су и у овом рату помагали Русима не само Србија и Црца Г ора, него и Румунија и Бугари. Румунска војека код Плевне и бугарски драговольачки баталзони на Шипци .учинили су великих