Арнаути и велике силе

128

услуга Русима, a већ Ру му и и су на Плевнн спасли ситуацију. Тек победе српске војске на АкПаланци и Пироту омогућиле су продирање Руса до Софије. Али кад руска војска стаже под саме бедеме Цариграда и када je Турској издиктирала мир, ту, у Сан-Стефану, доживете балкански савезницп Русије страховито разочарање. Сан-Стефански Мир ствараше колосалну Бугарску, jep je Русија услед свога споразума с Аустро-Угарском имала право надати се, да ће та велика земља остатш њој . За Босну и Херцеговину беше уговорена некаква „автономија.“ Србији отимаше тај уговор чак и оне округе и срезове, које je својом крвљ}' освојила. Па чак ни Црна Гора, која je Русију пуних 200 година служила као роб незаробљени. није добила Херцеговину, него само једну крпу од Арбаније. Румунији, за њену решавајућу помоћ на Плевни, отимао je тај уговор целу Бесарабију, а у замену за те плодне земље дадоше јој као накнаду Данајски поклон Добруцу, као квасац за будућу борбу између Румуна и Бугара. Појава силне енглеске флоте пред Цариградом натерала je Русију да овај чудовишни СанСтефански Уговор однесе у Берлин на ревизију. Русија беше изнурена колико крвавим ратом, толико још више пегавим тифусом, који je беснео у њеној војсци, па je зато морала да пристане на ту ревизију, jep не беше у станьу да одмах загази у нов велики рат. Први пуномоћник Руснје на Берлинском Конгресу био je кнез Горчаков, у кога ретроградна метаморфоза мозга беше већ толико напредовала, да je силни Бизмарк могао с њиме да се игра као мачка с мишем. Бизмарк, сјајним победами Немачке над Француском, пре 10 година, беше постао толико силан, да je могао да изиграва диктатора Европе, у толико више што