Арнаути и велике силе

129

je Француска још страдала од свога нечувенога пораза и што му je Италија морала бити благодарна, jep je само услед немачких победа добила Ломбардију и Венецију, Даровити Јеврејин Дизраели потпомагао je Бизмарка у свима његовим намерама и зато je за Енглеску задобио Кипар, а за себе титулу лорда биконсфилдског. Представници малих балканских држава, који у турскоруском рату беху скоро пролили целу своју крв, нису пуштени на Конгрес ни са саветодавним гласом. Они су морали да чече пред конгреским вратима, а Велике Силе унутра располагале су балканским државама као мртвим стварима , које су њихова властитост, и судили су о крви проливеној за Слободу, као да није била људска крв него вода. Берлински Конгрес разлупа велику Бугарску на три дела : у једну вазалну Кнежевину Бугарску, у једну привилегисану провинцију Турске, коју крстише Неточном Румелијом и у Македонију, која остаде потпуно турска провинција уз обећање лудом радовање, да he се у њој извести „реформе.“ И ако je за свакога паметног човека морало бити јасно да ће ово насилно распарчавање бугарскога народа бити узрок за нове трзавице на Балкану и за нове опасности европскоме миру, опет оста на томе, jep je тако био ћеф Госпође Европе. Даље je тај „суверени“ Берлински Конгрес одлучио да се од Румуније отме цела Бесарабија и да ce поклопи Русији. Чак и једина рационална веза између Румуније и дате јој Добруџе, чак Силистрија и њена тврдиња, не остаде у рукама Румуније, него у Бугарској, да ce доцније Бугари и Румуни деценијама гложе због тога. Србима из обе кнежевине отеше највећи део онога што беху освојили у Турској и оставите их тако исто неспособне за живот, као што су

АРНАУТИ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ 9