Арнаути и велике силе

130

били и пре рата. Признадоше им као и Румунији политичку независност, али под условом ; да даду својим Јеврејима потпуну равноправност, иначе нема ништа ни од њихове политично независности ! Србији било je лако да изврши овај услов, јер су Срби у верским питањнма најтолерантнијп народ на Балканском Полуострву ; али Румунију, преплављену руским и пољским Јеврејнма, бацао je тај услов у непрегледне унутрашње трзавице. Берлински Конгрес више се заузимао за Јевреје, него за младу способну и трудољубиву Румунију, и кнез Бизмарк није хтео том питању ни за длаку да попусти, па je чак ризиковао да пропадне и млада Хохенцолернска дпнастпја у Румунијн, само да учини Јеврејима по вољи. Али шта je и Србији вредило признање политичке независности кад je тим истим уговором бачена у зависност од Аустрије. Ова јадна земља морала je сад да себи допусти и политички луксуз, да се прогласи за Краљевину ; али лривредно имала je и даље да се кува у рођеном сосу, док не буде довољно мека за старачке .зубе аустријске„ .. Црна Гора добила je јадан мајушан излаз на море, али и то мало црногорско пристаниште ставлено je одмах под поморску полицију аустроугарску, и Берлински Конгрес похитао je да изречно забрани свакој ратној лађи улазак у црногорско пристаниште. Исте те једна грдоба. Лорд Фиц Морис истрча с предлогом да се створи некаква Арбанија, која би имала .да обухвати велике делове Косовског и Битољ■ског Вилаета. Интересантно je да je тај предлог онда пропао' због енергичне опозиције аустријске. оне исте Аустрије, која данас из петних жила залнње да направи ту великую Арбанију... онда Ау-