Арнаути и велике силе

132

нека траже себи владаоце из старих европских династија, које могу да донесу више него и најкрвавији ратови. Круна Берлинског Уговора беше аустрнјска окупација у Босни, Херцеговини и једном делу Старе Србије, у Новопазарском Санџаку. Провинције, за које су Србија и Црна Гора водиле два крвава рата с Турском, те две најсрбастије провинције, које састављају срце српско-хрватскога народа, предаде Берлински Конгрес на милост и немилост језуитској католичкој пропаганд« и опробаној аустријској и мађарској уметности однарођавања, и да не би о томе остало никакве сумње шта се хоће с том мером, декретирао je Берлински Конгрес да Аустрија поседне и Санџак, и да може ићи и преко Митровице, ако нађе за добро, да задовољи давнашњу жудњу за Солуном, те. да тако може посести и целу Србију и Македонију. Као год што je Бугарска поцепана на троје, тако исто и српско-хрватски народ рашчеречен je на четири дела, на четири разне државе, и да не би две од њих, које су српске, никада могле да се уједине, завучена je Аустрија у Санџак као клин, да их раздваја. Жудња читавота једног народа од 10,000.000 вредних пионира европске културе за народним ззједињењем, уништена je овом одлзжом Берлинскога Конгреса. Србима у Краљевини, у Црној Гори и у Старој Србији поручио je Берлински Конгрес ; да самота к о могу имати народне будзТшости, ако пристану да буду азгстроугарски поданици... То, што je Берлински Конгрес овим својим одлзжама покушао да просто убије два народа , то саставља трагичну кривицу Европе , за коју она сад мора да испашта. Да ли he та казна за ову кривицу задесити само Аз г стро-Угарску и Иемачку, кад се направи