Арнаути и велике силе

135

гарску војску у тренутку, када je она имала први пут да загази у рат. Рат? Да. Са Србијом. Краљ Милан беше одмах појмио да he Бугарска, ако без казне прогута Источну Румелију, врло брзо учинити то исто и са Старом Србијом и Македонијом, и да he онда једини излаз који Аустрија беше оставила Србији, на југу, бити затворен. Он је појмио да he пловдински преврат у недалеком времену задати смртни удар Србији, па je зато објавио Бугарској рат „ за одржање балканске равнотеже .“ И ако je ова мисао сама по себи и са српског гледишта била тачна , као што je доцније развијање догађаја на Балкану доказало, ипак je њено извршење било врло погрешно. Због тек угушене радикалске буне у земљи, није могао Краљ Милан да крене целу своју војску противу Бугарске, него je кренуо са 37.000 људи противу 100.000 уједињене бугарске и румелијске војске ; уместо да концентрично нападне главну снагу непријатељеву, раширио je својих 37.000 људи као какву лепезу од Дунава до Власине, не би ли само што веке парче земље имао у рукама, кад буде Европа о тој распри решавала ; сем тога починио je још много политичких, стратегијских и тактичких погрешака. 56 Ресултат свију тих погрешака беше ; Сливница и Кевенхилерова мисија, која je Србију „спасла“. То аустријско спасавање коштало je Краља Милана његов престо ; али српско-бугарски рат учинио je знатне услуге балканским циљевима бечке владе. Углед Србије на Балкану беше уништен за много година, а Бугарима je због лаке победе толико порасла креста, да су одмах почели бунити Македонију.

58 које су опширно описане у мојој „Историји Српско-Бугарског paia“, две књиге, Беогрдд 1908 1410 и XXI страна.