Арнаути и велике силе

побратим сматра жену свога побратима као рођену сестру, дотле Арнаутин може да изврши браколомство са женом свога побратима а да за то не логине, и ако се у Арнаутлуку убијају људи за много мање увреде ; а знате зашто не типе побратим браколомник? „Зато што побратими, који стоје под заштитом Св. Јована, не могу један другога убити (барон Нопча, in der Sellala, стр. 90). Најсигурније ейтографско обележје, по коме се у македонској мешавини народа може одмах познати Србин, то je, као што je познато, слава крсног имена. Славу славе joui и данас многе арнаутске породице, па чак и поједини градови, као што Немо доцније видети. За сада je оволико доста о арнаутском народном типу из арнаутске етнографије. Е, па онда, имају ли Арнаути барем друго обележје засебне народности, имају ли свој народна језик? Немају. Најбољи доказ за то налази се у факту што je енглеско библијско друштво, које издаје Свето Писмо за сваки народ на његовом народном jeзику, било принуђено да за Арнауте штампа библију на пет разних превода. 14 Између ових пет „дијалеката“ два су најраспрострањенија, онајкојим говоре Геге, и језик јужних Арнаута, који се зову Тоске. То су толико различии језици, да Fera не разуме Тоску и обратно. Посланици Али-паше jaњинскога Мустафа-паши скадарскоме, и ако беху и сами Арнаути, морали су повести собом нарочитог тумача, јер нису знали гегски језик. 10

ы H. Charles Woods, La Turquie et ses voisins. Paris, Guilmoto, стр. 114. Један je лревод за Арнауте у Калабрнји, другн за оне у Сицилији, Tpehii за Геге, четврти за скадарске Геге, а лети за Тоске.

15 V. Hahn, i. с., стр. 228.

10