Арнаути и велике силе

141

оружаном снагом изнуди автономнју Арбаније-,, онда би Србији био пресечен пут на море и Срб» би морали постати крвни непријатељи Аустрије. За економни развитак Србије њој je излаз на моребезусловно потребан. И за веће и богатије државе него што je Србија није лака ствар бити одвојен, одсечен од мора. Излаз на море истински: je животни услов за Србију. У томе питању нема, формула ни компензација о којима би вредило говори™. А колико Аустрија излази насусрет Србији у привредним питањима, доказује најбоље њена директна опозиција у питању јадранске железнице, које je постављено далеко пре последњих: догађаја на Балкану. Автономна Арбанија била би у Европи нова мухамеданска држава, ато би био анахронизам за данашњу културу Европе и њене идеале. Најзанимљивије je при томе, да осниванье такве мухамеданске државе захтева баш Аустрија, која je по преимућству католичка држава и која. je узела под своју заштиту католике у северној Арбанији. Ако се мало ближе загледа у овај версии моменат, биће нам одмах јасно да би мухамедански Арнаута, који join на врло ниском ступњу културе стоје, употребили автономну Арбанију пре свега на то, да потлаче хришћанске Арнауте. И зар за оснивање такве мухамеданске државе да се бије војска ЕЬеговога Апостолског Величанства? Кад би се у начелу одобрило стварање автономне Арбаније, прво би се јавило питање ко he да изведе потребну реорганизацију у тој новој држави? Арнаути су дивљачка, племена, која се не могу лако припитомити, која живе без одговорности у анархији, која не дају ни Богу Божје ни пару царево. Реформатор, који би предузео да Арнауте организира, да их навикне на ред, закон и дисциплину, да им улије поштовање туђег имања, морао би пре свега да обезоружа све Ар-