Арнаути и велике силе

142

пауте. Влада, која би предузела реорганизацију, морала би пре света да располаже јаком војничком снагом, која би била у стању не само да заведе ред, него и да га одржи и да много година буде десна рука грађанских власти. Али где je у Арбанији таква војна снага? Може ли се из арнаутских елемената направити таква војска? Може ли неко, ко се у баруштинн дави, спасавати некога? Зар не треба други неко да њега спасе? Само страна држава могла би у Арбанији направити реда и покушати од Арнаута направи један народ; јер данас нису они ништа друго, него мешавина племёна, којима ни језик није истоветан, која немају заједничких традиција, која немају ни културне ни политичке заједничке прошлое™. Како могу .ъуди без свести о томе да су икада састављали нарочити народ, данас већ важити као такав ? У политици, а нарочито у међународној политици, може бити речи само о народима и.нацијама, а то Арнаути још нис}п На основи социолошких и државно-правних теорија не могу се данас Арнаути сматрати ни као народ ; тек народ чини политичку чињеницу. Арбанаси још стоје на ступњу преисторијскога развитка. Они се могу сматрати само као сингенетична трупа. Арнаути ће морати барем још 100 година чекати на право да се назову нација. Они се не могу позивати на начело „Балкан балканским народнма.“ Они су у борби Балканскога Савеза стајали на страни турској и побеђени су заједно с Турцима. Ову тачн} г примедбу учинио je аустријски члан рајхсрата Др. Крамарж у аустријским делегацијама. „У култзфнога развитка Арнаути су још права деца, и зато потребу да их неко за политачки живот васпитава, а по потреби и кажњава. По начелу „Балкан балканским народима“ не може се апсолутно допустити да ма која Be-