Арнаути и велике силе

158

власт. Јадрани после таквога решења поехали би трговачко море, воден пут, отворен свима лађама истока и запада. „Италијански лист „Ђорнале д’ Италија“ рекао je пре неколико дана; да Аустрија и Италија имају заједнички интерес да одрже равнотежу у Јадранима не само међу собом, него и према трећима. Према којима то „трећима?“ Ако се то тиче само Србије и Грчке, онда не видимо да би они, заузевши о балу од Улциња до Превезе, икоме другоме сметали који такође има Приморја на Јадранима, а камоли да би то њнма могло задавати велике бриге. Грчка je флота врло скромна и она има само да брани источни део СредоземногаМора. Србија join нема никакву поморску флоту и није -врло вероватно да he скоро до ње доћи. Ни најбешња уобразиља не може у бечком Министарству Спољних Послова створити страх од операција српске ратне флоте противу аустријских арсенала у Поли. Према томе Србија и Грчка, кад би заузеле турске обале на Адрији, не би биле ни најмање опасне ни за Италију ни за Аустрију. ■ Једина разлика била би у томе, што Србија и Грчка на Јадранима не би показивале ниједан од ■оних симптома, којима je Турска оправдавала идеју територијалних завојевања и интриге које су та завојевања спремале, а то би било само у интерес}' оне равнотеже о којој Велике Силе тако искрено говоре. Или да се под оним „трећима“ не подразумева Русија, као што je то у бечким новинама изречно писано? Taj je страх сасвим неоснован, jep ако би Русија хтела што да предузима у Јадранском Мору против Аустрије, онда јој за то не би требало ни српско ни грчко пристаниште, jep би joj за то стајала на расположењу сва италијанска пристаништа. У осталом могло би се испитати и