Арнаути и велике силе

тштање да ли се српско и грчко Приморје не би могло ставити под међународни режим, онако, како je урађено за један део мароканскога Приморја? Ако би се нови власници тога Приморја обвезали да неће предузимати никакво утврђивање својих пристаништа, онда би примедба о „трећима“ постала беспредметна. „Напротив најбоље средство, да се разори равнотежа на Адрији, било би када би се наместо Турске поставила арнаутска кнежевина. „Чиме би се могла правдати та кнежевина? Поштовањем народносног начела? Просто je дирљиво видети бригу Аустрије и Немачке да даду автономију јединоме још потпуно дивљачком народу у Европи. И то оне силе, које ту автономију не даду својим високо цивилизованим Пољацима, Хрватима, Чесима и Италијанцима (у Трсту и Тренту). Па онда какве границе да се даду новој кнежевини? Ако би се у томе ишло по жељи Аустрије, онда би та нова кнежевина заузела цело Приморје од Крфа до Скадра и сву позадну земљу до иза Дибре и Охрида, То би била нова мусломанска држава на рачун Србије и Грчке! Па ко да буде кнез те нове мухамеданске државе? Говоре за једнога немачког, за једнога аустријског, па чак и за једнога египатског принца. А што не узмете за то једнога швајцарског пуковника, или једнога члана енглеског Парламента? Па онда какве законе треба дати тој новој држави? Младо-Турци наишли су при првом покушају, да опште законе царства заведу и у Арбанији, на такав отпор, да су морали по цену великога понижења да се мире с Арнаутима. Г де су ти храбри професори и доценти моралних наука, којима би се могао поверите задатак да наговоре автономне Арнауте, да и они плаћају порезу, да и они служе војску, да и они поштују туђе иманье и живот?

159