Арнаути и велике силе

160

„Европа би требала да с највећом готовошћу прихвати ову прилику, те да подели ове недисциплиноване људе између Србије, Грчке и Црне Горе. 62 Арнаути би се, напуштени од Цариграда, који их je увек мазио, и сатерани у границе разума, врло брзо измирили са својом судбнном. На сваки начин њихово прилагођавање новоме стању тицало би се само њих и њихових нових господара. Арбанаско питање исецкано на неколико комада и смањено, престало би да узнемирује Европу. Када би се нашао некакав међународни конгрес да од Арнаута гради нарочиту државу под номиналним суверенитетом Олтановим или без њега, то би се тај конгрес љуто огрешио противу међународног мира. Jep, било да ти Арнаути продуже да се међусобно убијају, било да се удруже, да се противу наметнутих им власти, било да они сами, подбадани споља, траже туђу интервенцију, у свакоме случају то би била једна нова Турска, само смањена, и Европа би одмах после балканске ликвидације добила на врат ново „неточно потпитање.“ Помислите ! Само да Србија не добије Слободан излаз на Јадране. или да би се тај излаз толико затутуљио, да просто постане смешан, хоће људи на силу Бога да оставе нарочиту зону за политично криумчарење, које би увек стајало под утицајем једне или друге велике силе. Да чзцщога схватања равнотеже ! Такво схватање нарочито влада у бечкој државној канцеларији. У очима аустроугарских државника, тих неочекиваних бранилаца народно-

? 2 У осталом ваља нарочито поменути, да су сви Арназти далека од тога да траже автономнју. Они су се предали Србима, где год су се ови појавили. Католичка арнаутска племена из околнне Скадра отишла су са своји.м свештеннцнма у Црну Гору да траже њену заштиту. Црногорска влада тако добро познаје њихова садашња расположена, да их je без икакве бриге оставила под оружјем.