Арнаути и велике силе

161

снога принципа, ово je схватање добро, ако не у опште а оно по томе што спречава. Они hape тиме што смањују ресултате српских победа и што задржавају Србију у привредној зависности. Даљи je интерес Аустријанаца и то би нарочито требали Италијанци да запамте да препрече пут Италијанцима за Балканско Полуострво, да подигну преграду између латинских и словенских интереса, који су се за поел едњих 10 година били зближили. „Уз пркос свему тврђењу и инспирисаним чланцима у аустрнјској штампи, није истина да последњи догађаји на Балкану угрожавају продирање аустријске трговине на исток. Држава, која располаже Дунавом у правду за Бугарску, Румунију и Црно Море, држава, која преко Трста и Фијуме стоји у вези с Цариградом, целом Левантом и Суецким Каналом, така држава може комотно да буде без Солуна. Што се тиче Македоније не може се л ако увидети зашто би Србија, која још врло мало индустрије има, спречавала аустријски извоз за Македонију? Напротив, ми смо уверени да би београдска влада учинила све што може да у том погледу изађе Аустрији насусрет. Нешто, на што Србија никада не може пристати, а да саму себе не жртвује, то je да пристане, да поправи сву штету, коју су топови на Куманову и на Лозенграду нанели извесној школи аустроугарских државника. Тој школи ставлен je на Берлинском Конгресу цео Исток на расположење, а то je широка каријера, која анексијом Босне и Херцеговине није била ни издалека иецрпена. „Дакле оно, што je тако рећи до јуче састављало политику немачког продирања на Исток, то мора да престане после нових творевина на Балкану. Сутра, кад буде довршена балканска федерација, нико неће на то ни моћи помислити да

ЛРКАУТИ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ 1I