Арнаути и велике силе

164

Аустрију далеко корисније -да остави Србији једно пристаниште у Арбанији, него да наново оживи њене аспирације на Босну, Херцеговину и Далмацију ?“ „Послании Стапински, говорећи у име Пољака, дао je дебати општији карактер. Пољаци су испрва искрено потпомагали Тројни Савез. Додније га нису нападали, и ако су имали разлога за то. Али од сада они могу Тројни Савез само онда потпомагати, ако он умедне задобити симпатије пољскога јавнога мишљења... Ми морамо нашем министру спољних послова категорички нзјавити, да се одсад сполна политика Аустро-Угарске не може ваше водити без одобрења аустријских Словена. Нико не може велике историјске догађаје, који су се догодили јужно од монархије, схватили као слабљење словенскога света, и зато се политика, која није по во.ъи Словенима, не може дуго одржати. „Кад би дошло до рата између Аустро-Угарске и балканских Словена, онда би Словени монархије запали у тешки сукоб између своје верности према дару и верности према своме народ}'. Такав би рат, сем тога, баш ако би био и победнички, загорчао последње дане седога монарха и наморао би ньегова наследника да води антисловенску политику“. 63 Према свему горе наведеном јасно je као дан, да Аустрија нема никаквога државног интереса да води непријатељску политику према Србима. Напротив, сад je најзад дошла прилика да се постигне трајно пријатељство између двојне монархије и увећане Србије. Али кад нема никаквога државног интереса за непријатељску политику против Срба, шта je

63 Charles Loiseau, Revanche des Balkans. La Revue de Paris, од 1 декембра 19Г2.