Арнаути и велике силе

180

ским столовима у Лондону, или he се водити на:, самим крвавим новим бојиштима и врло je вероватно да he после нових страшних губитака у људима и после нових огромних новчаннх жртава, услови за мир бити такође нови, сасвнм другачији. Барем оно што je у Лондону уговорено, макар само у начелу, јуридичкн престало je важити. Можда he се сматрати да цео тај лондонски посао* управо није ни урађен. Ваља he у новим условима за мир наново преговарати и односно Арбаније и односно српскота пристанншта на Адрији и односно бугарских и грчких освојења. Па кад je тако, онда можемо и ми овде пода дискутујемо о новом решењу овпх двају питања. Ако оставимо на језуитско ровење по Бечу, шта je главки разлог, што Аустрија толико наваљује да се створи автономна Арбанија ? Веле да je узрок у опасности да Срои и Грци не затворе Јадранско Море, онде где je најуже, у каналу између . Валоне и Отранта, и да тиме А\стро-Угарској не излаз у светска мора. Ми смо напред видели да би то затварање канала без помоЬи Италије било немог\ г Ьно и онда када би грчка флота била много јача него што je. и када би српска флота, која још не постоји, била јача од аустријске флоте. Међутим Италија je caвезник Аустро-Угарске, na није вероватно да ou она помогла Грцима и Србима да спрече Слободан излаз Аустрије у светска мора. Али да претгюставимо да би Италија напустила све користи које je досад вукла из Тројнога Савеза и које би и одсад могла из њега вући. да претпоставимо да би Италнја ризиковала не само рат с Аустријом, него и с Немачком,, и да би се хтела користитн новим господарима на источ-