Арнаути и велике силе

188

льем рату мобилизирала je Србија и свој трећи Йозив, али све жене и девојке осташе да раде по болницама. Нас старце, и ако смо се одмах ставили на расположение војсци, нису хтели да приме, одбили су нас са захвалношћу. Читав их 75.000 Срба, који су такође хтели да се боре, остављени су код кућа „као прекобројни.“ Али -ако дође до тога, да Аустрија покуша остварити предлог грофа Штернберга, да покуша анектирати и Србију, онда he чак и српске жене и девојке скинути са својих мишица беле повеске са Црвеним Крстом, тражиће мушке ха.ъине и пушке (а ових смо узели од Турака врло много) и онда би чак и тако стари људи, као што су последњи -аустрофили у Србији, пошли као добровољци у рат. Аустрија би имала у Србији да се бије не само са српском војском, него са читавам народом, а шта то значи, то je Наполеон I горко искусно у Шпанији. Зато би они у Бечу и у Буда-Пешти добро учинили да најпре размисле о оним речима, што их je италијански државник Кајроли једном у казао: „Има нешто што je јаче од с вакс оружане силе, то je победоносна народна мисао.“ 28 ЈАНУАРА 1913, у Београду.