Арнаути и велике силе

16

12 Листова, на којима беху одломци гегског превода из грчкога часловца и из Јеванђеља Св. Joвана, беху једино што сам нашао.“ 23 Један арнаутски родољуб, али са чисто грчким именом, Герасим Киријас, покушао je 1889 год. да особитим знацима, које je додавао појединим латинским писменима направи „народну“ арнаутску азбуку. Један арнаутски клуб (Башким) покушао je да Св. Писмо наштампа с таквом азбуком ; али je уставна и парламентарна турска влада одмах затворила дотичну штампарију. За време новога „либералнога“ режима у Турској постојала je једна једина арнаутска школа и то je девојачка школа, коју су Герасим и Севасти Киријас основали 1891 год. у Корчи. На северу постојаху још аустрнјске и италијанске пропагандске школе, о којима ћемо доцније говорпти. У осталом Арнаути не жуде особито за школом. „Шта би ми вајдило кад би мој син знао писати а. не би знао владати пушком“ рече ми један човек из Сачи и да видите имао je човек и право, јер Арнаутин, који не би умео владати пушком, био би у опасности да изгуби не само углед и имање него и сам живот“ (Нопча, стр. 72). Године 1908 састао се први арнаутски конгрес да створи народну азбуку. Taj конгрес усвојио je латиницу за народну арнаутску азбук}*, али je у исти мах морао Тоскама учи нити концесију, да се они могу служити грчком азбуком. Други арнаутски конгрес од године 1909, држан у Елбасану, потврдио je одлуке првога конгреса, 24

23 Хан, у пом. књ. 1., стр. 297.

24 Н. Charles Woods, La Turquie et ses voisins, стр. 116-—127. Узгред једна примедба овога доброг зналца Арнаута. Он вели: „Аутономнја би јако ослабила Арбанију“.