Арнаути и велике силе

23

,0 јетрво, госпођо краљице, „Нетто мене забољела рука, „Тебе здравље! пребољет’ не могу, „Beh ти збори млађој јетрвицн.“ Она оде млађој јетрвици: „Јетрвице, млада Гојковице, „Нешто ме je забољела глава, „Тебе здравље! пребољет’ не могу; „Но понеси мајсторима ручак.“ Ал’ говори Гојковида млада: „Чу ли, нано, госпођо краљице 1 „Ja сам рада тебе послушати, „Но ми лудо чедо некупато, „А бијело платно неиспрато.“ Вели њојзи госпођа краљица: „Иди/ каже, „моја јетрвице, „Те однеси мајсторима ручак, „Ja ћу твоје изапрати платно, „А јетрва чедо окупатн.“ Нема шта he Гојковица млада. Beh понесе мајсторима ручак. Кад je била на воду Бојану, Угледа je Мрљавчевић Гојко, Јунаку се срце ражалило, Жао му je љубе вијернице, Жао му je чеда y кол’јевци, Ђе остаде од мјесеца дана, Па од лица сузе просипаше ; Угледа га танана невјеста, Кротко ходи, док до њега приђе,. Кротко ходи, тихо бесјеђаше : „Што je тебе, добри господару, „Те ти рониш сузе од образа!“ Ал’ говори Мрљавчевић Гојко; „Зло je, моја вијернице љубо! „Имао сам од злата јабуку, „Па ми данас паде у Бојану, „Те je жалим, прегорет’ не могу.““ Не cjeha се танана невјеста, Но бесједи своме господару: „Моли Бога ти за твоје здравље, „А салићеш и бољу јабуку.“ Тад јунаку грђе жао било, Па на страну одвратио главу,