Арнаути и велике силе

37

Републике Скадар (1419), па онда оде своме ујаку српском деспоту Стевану Лазаревићу у Србију да с њим уговори заједничку акцију проливу Турака; али га у Смедереву задеси смрт 1421 г. Одмах посте његове смрти освојише Млеци Дриваст, Бар, Улпињ, Лэеш, Будву и најзад Скадар. Српски деспот Ђурађ Бранковић, који je владао Зетом од 1421 до 1427, покушавао je да поврали Скадар, али без успеха. Млеци задржаше Скадар до године 1479, када су га морали предали Турцима. То je било тек пошло су Турци савладали jyначки отпор Ђорђа Кастриотића Скендер-бега (1443 —1467) на Кроји. Да се зауставимо мало код ове „сјајне“ епизоде. „Кад je прича Сиберц (у својој књ., стр. 60) српска војска потукла турску војску код Ниша 3 новембра 1443 год., Скендер-бег, који je много година био талац на Султанову двору и с гьиме свуда ратовао, употреби ноћ после турскога пораза • да примора секретара Султанова претњом да he га иначе убити, те му Султанов тајник напише царски ферман који наређује Султанову намеснику у Кроји, да преда Скендер-бегу тврдињу и град Кроју. У оној забуни, која je у турској војсци настала после изгубљене битке, Скендер-бег je успео да са својих 300 земљака побегне из турске армије, и да седмог дана стигне у домовину. Командант Кроје, кад je видео султански ферман, није ништа посумњао, и предао je Скендер-бегу тврдињу и град. Чим су Арнаути продрли у град, одмах су две Турке побили, који се нису хтели покрстити. То се десило 13 новембра 1443 године, и тога дана почиње независност Арбаније и јуначко доба арнаутског народа“. Ми се нећемо препирати са Сиберцом, да ли je борба за Kpojy почетак арнаутске независности,