Арнаути и велике силе

38

али да je његово друго тврђење, тј. да je то jeдино јуначко доба у животу Арнаута, не подлежи никаквој сумњи. У толико je стидније за Арнауте оно што исти писац на стр. 178 своје књиге каже: „Да се није нашао један Францискански калуђер да опише живот Скендер-бегов, да они Арнаути, који су оставили своју домовину и населили се у Калабрији, нису сачували успомену на тога човека, коју je доцније de Prada сачувао y својим песмама свет о том јунаку не би ништа знао, као што и данашњи Арнаути не знају ништа о том драматички заснованом метеору“. Сиберц не зна, али je врло карактеристнчно, да су два наша лесника певала о Скендер-бегу, Хрват Кашћ Миошић и Србин Јован Сшерија Поповић, као и да je један српски професор, г. Мах. Ј. Ђорђеваћ, штампао већу историјску студију о Скендер-бегу. Имају два разлога зашто су наши песници певали читаве јуначке песме о Скендер-бегу: 37 а) што наше народне песме певају и јунаке наших суседа који су се барил и за крст часни и слободу златну ; зато наши народни песници певају и румунске војводе Богдана и Мирчу; зато певају и о мађарском јунаку Хуњадlру (Сибињан-Јанку); б) што je Скендер-бегу било име управо Ђорђе Кастриотић, што je он управо био Србин. Нама je управо непријатно што и овога јединог јунака, кога су Арнаути за толико хиљада година једва стекли, морамо да присвајамо, јер у нашој шествековној борби од Косова до Куманова ми пмамо толико јунака, да нам. баш. овај један не би требао..

37 Андрије Качића Мношића „Razgovor ugodni nar.oda slovinskoga“ Zagreb, Lav. Hartmann, стр. 109 —175. У почетку се пева како je госпођа Војџслава, верна љуба епнрскога краља уснила да je родила змаја, који je својим крилмма прекрилио цео Еппр, а-глава му je допирала до Цариграда, прожднрући живе Турке.