Арнаути и велике силе

40

да je на своме путовању за Цариград, 18 миља од Спаса, прешло преко малога Дрима и тиме оставило Арбанију а прешло у Србију. 41 Од године 1479 па до године 1912, докле српска војска није продрла кроз Арбанију, те je тиме наново освојила, била je та земља турска провинција. За то време од 433 године, највећи део Арнаута пресалдумио je у АГукамедову веру. Док су Турци владали целим Балканским Полуострвом била je историја српскога народа непрекидан низ устанака за збацивање турскога јарма. То je епоха српских хајдука и ускока, то je велика Кочина Крајина, то je револуција Карађорђева, то je др)та револуција Милоша Обреновића, који je, најзад, успео да створи васалну српску кнежевину. Четврти владалац из дома Милошева, Милан Обреновић, створио je независну српску краљевину, а Никола Петровић Његуш извојевао je још једну независну српску крашенину на Адрији и у Црној Гори. Док су Срби за ових преко 400 година успели да извојују своје две народне државе, дотле Арнаути нису предузели ни један једини покушај да збаце са себе турски јарам, нису на то чак ни помислили. Они су ймали читаву бесних наследник паша скадарских, Бушатлнћа. Имали су Али-пашу Тепеденлијског ; али све те паше арнаутске крви. не помишљаху никада на подизање арбанаске државе, него само на ширеше својих пашалука и једино на своју личну корист. За време грчкога устанка 1770 борили су се Арнаути заједно с Турцима противу Грка. Посте пада Али-пашинога, за време грчког рата за ослобођење, мухамедански Арнаути борили су се заједно

Gaston Gravier, L’Albanie et ses limites, cip. 23.