Арнаути и велике силе

41

с Турцима, a хришћански (Сулиоти) с Грцима проткну Ту рака. Кад je Берлински Конгрес досудио Црној Гори два среза из северне Арбаније, Плав и Гусиње, онда су Арнаути били једини Балканци ко]и нису хтели да поштују одлуке целокупне Европе. Они су се одупрли с оружјем у руци тако, да ни валика демонстранта флбта свију европских Великих Сила није била у стању да уразуми Арнауте, и Велике Силе биле су принуђене да на Приморју даду другу накнаду Црној Гори. Једини арнаутски устанпи, који су се догодили последњих година, нису предузети за ослођење од турскога јарма, нити je то био први покушај за стварање арбанаске државе, него су се Арнаути побунили само зато, да не плаћају никакву порезу, да не дају никаквог рекрута, и да не даду оружје, које им je толико потребно за међусобно убијање. Да би то постигли, Арнаути ее нису нимало устручавали да потраже српску помоћ ; и Србија и Црна Гора, држећи да he Арнаути барем сада борити се за своју независност, пружише им тражену помоћ. Кад су турске трупе крваво угушиле малисорску буну, заборавише Арнаути сва зла, која су починили Србима у Старој Србији и у Црној Г ори, и читаво племе малисорско пребеже у Црну Г ору, где je за толико месеци уживало братско гостопримство Црногораца. Али тек што je букнула борба нзмеђу Балканскога Савеза и Турске Империје, чим je почела борба за ослобођење целога Балканскога Полуострва, одмах 60.000 Арнаута, с пушкама које им беху поклонили Србија и Црна Гора, стадоше уз Турке и борили су се противу обеју српских држава на свој дивљачки, подмукли и издајнички начин. У свакој битки, на Мрдарима, код Приштине, Призрена, на Туманову, код Кичева, код