Арнаути и велике силе

'Србијн и Македонијн, као оазе у маси Срба и Бугара, и не стоје у вези с правим Арнаутлуком. На југу има међу Арнаутима 110.000 Грка и толико исто Цинцара, а на северу има 6 до 10.000 Срба, односно прикривених Срба. 3 ~Нема ваљда земље на, свету, у којој би било толико и таквих етнографских, географских, верских и глосолошких разлика, као што их има у Арбанији. Кад човек пође из јужног Арнаутлука у горњу или у средњу Арбанију, или пође на североисток, наилази у сваком том делу на становништво сасвим различитих обичаја, погледа и осећања, тако да човек мисли да се налази међу разним народима и разним државама.“ Овако суди о Арбанији један од најбољих зналаца Арнаутлука, Епамынондас Мавроматис , 4 Становници ове земље нису je никада звали Арбанија или Албанија, они не знају за то аме. То су јој име придевали увек само странци. Име Албанија појављује се тек 1079, и оно je управо грчки фалсификат, којим се хтело постићи да се цела земља прозвала по грчкој вароши ~Алванон“, из којега je имена доцније постало Албанон, Арбанон, Елбанон, Елбасан. 5 Сами Арнаути имају два имена за своју земљу. На северу je зову Шкаперја и на југу Сјиаења. Најновији обожаваоци Арнаута праве се да не знају за ово друго име, јер имају политичког рачуна, да од тих различиях делова направе једну аолитичку целину , па зато усвајају за све Арнауте само једно име Шкипетар. При тумачењу тога имена, они који

3 Dr. Niko Županić, Alt-Serbien und die albanesische Frage, Wien, Suschitzky, 1912, cip. 37. 1 A. Roukis, Ethnographische und statistische Mitteilungen über Albanien. Petermanns Mitt. Bd. XXX, стр. 367. Цитат Жупанићев, cip. 38. 5 Auftauchen der Albanesen in den „Albanesischen Studien“ des öster. Konsuls V. Hahn, 1, стр. 230, 311, 312.

о