Арнаути и велике силе

су „умерени“ међу њима веяе,. да то име долази од речи ~шкип“, која значи стена, и тако би нспало да су Шкнпетари становници стена. Ревноснијн аустријски ентузијасти за тврде, да ~шкип“ значи орао, и према томе за њих je сваки Арнаутин царски орао, наравно црно-жути. На њихову жалост класички зналац Арнаута, њихов рођени, консул Хан , 6 квари им казујући да Шкипетар значи просто „онај који разуме“. Дакле онако исто као што су стари Словени за себе тврдили да су једини који знај}’ говори™ (који c}f словесни), a за све друге народе да су мутави ~Немци“, онако исто као што С} г стари Немци за себе тврдили да једини јасно (deutlich, deutsch) говоре, а свн други натуцају (wälschen) ; тако су исто и стари Арна}отгза себе били уобразили да они једини разумеју. У једној шкипетарској љубавној песми прети љубавник својој драгани, ако не услиши његову ж}ццьу, да he отићи у свет, па кад се врати, онда, неће говорити, него ће лајати као пас. Дакле-по ~ономе који разуме“ сви људи који не знају : шкипетарски, не говоре него лају. Али да видимо да ли су становници Шкиперје и Сјипење ипак један народ, једна нација? Свака народност има свој нџродни тип, им-ài свој народна језик, има своју народну историју, има своју веру (или барем веру своје &ећине народне), има своје народно земљиште, своју народну територију , има своју државу, или je бар и.мала некада свој}'' ако je нема сада. Али главно обележје једне народности, то je народна свеет о целина свога народа, то je народна жудња и старање да живи душевно и политички независно и уједињено.

6 Albanesische Studien, Jena 1854, I, стр. 229

б