Архива Војвода Мишић I

Тужни Зборе ! Тешко ми je говорити ! Не зато,што не бих имао лово%но рени за дивлење великоме човеку, и ие зато ,што не бих могао или смео у своме говору сасвим искрен бкти! Тешко ми је говорити ! Не зато,гато не бих умео своја истинска осећања пренети у саобразну хармонију,и не зато,што не бих био рад у плачу и тузи опојати иго.lа,логтоlча Милошева и Маркова имена * Тегако ми 1е говорити ' Не зато,што бих се прибоЗавао,да ћу вас тешко понети плачним струјама мога Загнога ридања за сахгањеним аобром нашим,и не зато,што бих страховао да му у на в о i војспи не би достојна прејемника било ? Тешко ми је говорити! Али ни зато не,што бих стгепио од узвитлана праха унутрашке борбе нагае,што дави и непровидним велом својим,као пости|ене за час скрива са суниа монументзлне подвиге Мишића и многобројне му оносвецке армиlе,за срмћу,за боли уивот наш брацки,за једгнство духа и рада!.... Темкс ми је говорити,тужна 6paho,jej- се мислим, да нисам за* вредио части те велике,да пуним устима изричем чесчито и светло име Мишићево!.. Све се страшим да са многобројном браћом мојом са ове стране Лунава,Саве v 7рине,своји> чинима нисам још никако дао доволно откупа у мери лубави и »ртве,за стечену Томовину,иројско чедо дивјунака од Рудника и Бетерника',.. Зебем у сриу,да не саблазним света осећања другарскога пијетета ових каших честитих ратника према брижном ешини њиховоме,јер онк су са њиме заЈедно у рову били , а Ја и браћа моЈа *не!.... Тстина,то Је био велики бол наш .Бог нам Је сведок ме и не притворна лубав наша,са којом смо уморену браћу дочекали.... V када не бих до дна умирене душе своЈе био уверен,да је велики воЈвода,човек и србин,позниЈе схватао оваЈ речеки бол наш,одиста не бих стао данас пред вас на ово узвишено свето место! Ла Је било Мишићу могуће завирити у cpua наша онда,када смо жедни осветр крвне у пригушеној радости роћеним своЈим очима пратили срамно бегство пораженкх австромаћарских војсакв,чиЈе се војсковоће, гоњене авећу пламенога мача праведника са Рудника,једва овде тек у Суботици задржаше,он би за ВоЈвоћане своје очито збуњен можда запитео: 'Аме откуд моЈи Шумадинци овде залуташе?!”