Архива Војвода Мишић I

V лм је ”сури орао сувоборски”осетио као ја радост једне семохране кајке,када јој се кеоин син нечитко руком у првом писну свок из р о пс т в а Јавио:”и драга мамо,не старај се за мене,мени je овде добро,ја сам сада минер у Степиној армиЈји ”он 6и као оно Уристос жени Уананејцк и сам узвикнуоЈ”Г,оваке вере не нађох заисте ни у-Београду I” У очајном стан>у”тамо далеко” од прегажене отаџбине,да Је знао ондаили бегунацјза добродушне приче наивних,простих и учених”лала”,који су легали на землу и ослушкујући својим рођеним ушима чули»топовску грмлавину одБеограда још и онда,када сте ви већ давно у УетохиЈи и дале од не били, - не кажем,да би он познату веру у обнову народну тиме оснажио,али би скрхан на ft у барем и онда помислио Бто те ситне ствари предратне,а и посејани гробови нешто аоброволаца наших као непреварни знаци нациЈоналне свести,коЈа Је у нама била,и из нас не трошећи се проистииала као стихија радиЈум,ипак ме охрабриЕте,да у име валаних своЈих парохиЈана,а валда и у име овде заступлене браће наше Урвата и Словенаца,а на очи”нас ради, и нашего спасениЈа ради” пострадале браће - Руса ,споменом имена и части негове неизмерне,прекадим свежи гроб великана нашег,воЈводе неумрлога ? НабраЈати моменте вегова живота и раиа пред вама,коЈе Је прожет=» свест о великом лугу нашем према покоЈнику и сакупила овде на тужни окуп ввај,значило би непотребне ствари само понавлати... Регов поклич ”С вером у Бога напред Јунбци” спасава ra пред Богом добрим,коЈк великодушно праштв проливему неприЈателску крв онда, када се олтар и отаибина брани !... вером [ћегов понлич;”С у Богаиапред Јунаци ” стекао му Је ваздашњега спомена %'у нас и у наЈдалих поколента наших и човечанских,Јер у вери,лубави и нади у Отацбину нема му у повесници премца,а неће га ни бити*,,. Висеке части и раскошна одликовала коЈа су му давали велики народи,силне лржаве и континенти -широка пространства -,sa ftera,y лушк свагда проста и Једноставна ср6ина,биле су незаметна ситиисрећи,коЈу Је вилео по примеру св.Сим«она Богопримца онда,када Је на своЈим рукамв »ц угледао ”светлост тиху” сЈедвшеног народа и државе,к|упну последицу огромнога воЈничкога дела свога ! ВоЈводо драги! ’T којем Је много лепих суаова речено и написано,и чиЈа Је вредност кудикамо већа ол сеега онога.што је о теби досад j ечено и написано”како каже стари знанаи твоЈ се Солуна ћенерал Сарај,опрости 'нам r a олар тво: > Hf положисмо досад ни злата ни драгог камена.па ни вештзчкога ни природнога цвећа.,.,Ни једно од тога није кадро ,да замени и