Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Бр. i. У Карловцима 5. (18.) Октобра 1911. Год. 1.

у.9.->.470:.

за историју српске православне карловачке митрополије.

Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.

ШЖтажеладле Соборског Одбогрква.

На моју молбу и предлог да се уз званичан лист „Српски Митропопијски Гласник“ издаје као додатак — прилог —

„Архив за историју српске православне

карловачке митрополије“

ког би ја бесплатно уређивао; високославни Саборски Одбор закључком својим од 11. (24.) Марта о. г. бр. С. О. 1726/552. ех 1911. прихватио је мој предлог и закључио да се издаје речени » Архив«.

Исти ће »Архив« излазити као додатак — прилог — »Срп. митр. гласнику«, и то сваког месеца по један табак, тако, да годишње изиђе најмање 12 табака. Па и ове 1911. изићи ће до краја године 12 табака.

Потреба таког »Архива« осећала се код нас одавно, и да се бар овамо од 1875. — од потврде саборског устројства — почео издавати; ми би смо данас имали 36 томова — књига — 432 табака »Дрхива«, драгоцене грађе за историју наше карловачке митрополије.

Ну, ни данас није доцкан. Главно је да се учини почетак и сваки ће паметан и поштен Србин бити благодаран данашњем Саборском Одбору на поменутој његовој одлуци.

Позван од благопокојног патријарха Георгија за уредника »Срипског сиона«, примио сам се уредништва под условом, да пошто већ постоји добро уређен лист » Богословски гласник« за црквено-богословска питања, да могу у њему већином износити историчну грађу.

И ја сам у њему за оних пет година мога уређивања изнео много драгоцене грађе за историју наше карловачке митрополије и иначе, којом је у много чему исправљено и допуњено наше исторично знање о њој и многим другим питањима, која су правилно решена.

Па како ја нисам могао у »Сриском сиону« изнети сву историчну

грађу што сам је имао; престанком његовим (наш овострани народ зна __.

Како је и зашто је прекинуто његово излажење) био сам спречен у започетом раду, што је само било од штете по историју наше кодно; вачке митрополије.

И чим ми се испунила моја жеља да ми се преда поново „Патри. јарашка библијотека«; поднео сам речену молбу за »Архив«, у ком би могао износити и сам а и други грађу историчну. !

Јер без грађе, не да се написати објективна историја ни наше карловачке митрополије, а ми још много и много што-шта не знамо, а