Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије напасти ан и А, оавњн и њи НИ УН —— em

А то се даде сазнати и исправити једино ваљано обелодањеном и сређеном историчном грађом на једном месту.

Код нас је — особито последњих деценија — доста обелодањено историчне грађе по разним стручним листовима и повременим издањима, па често и у оним, који нису раширени били, а бивало је ла су чак и политични листови доносили грађу историчну. А од ње су врло мало њих имали користи, јер многи и многи и није могао доћи до ње.

С тога се и осећала давно и давно потреба да се дође до листа, У ком би излазила само исторична грађа за нашу карловачку митрополију.

Покретањем »Архива« биће много олакшано не само нашим, него и страним књижевницима, који се баве историјом црквеном митрополије карловачке, и у опште нашом црквеном историјом.

Како код нас није вођено у своје време — а ако је понешто и вођено, није сачувано све — у српској патријаршији у Пећи, а затим у митрополији у Београду, Крушедолу и Карловцима, шта је све рађено; није чудо да ми до скоро а ни данас још не знамо право, кад је по неки патријарх по прелазу на ову страну патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте постао у Пећи патријархом; што нисмо до скора а ни данас још не знамо за многе епископе — па за неке и из карловачке митрополије из ХУШ. века — кад су постали епископима и кад су умрли. |

Стога је већ крајње време било да и ми Срби у карловачкој митрополији увидимо корист од листа, у ком би излазила исторична грађа. Па пошто смо дошли до таквог листа, то се обраћам и браћи свештеницима и иначе сваком брату Србину да ми достављају све старине, писма, белешке, записе и уопште све што се односи на историју карловачке митрополије и наше цркве, било у оригиналу, (које би им по употреби повратио) било у верном препису.

Особито би ми велику љубав учинили, да ми достављају имена и радове наших сликара, те гдегод наиђу на икону или слику, да виде да л' има на њој каквог записа, а ако има, да ми га доставе и да назначе, какав је од прилике рад,

Ја ћу у „Архиву« отворити засебну рубрику за српске сликаре, и како на жалост ни данас не знамо за многе и многе цркве наше, ко је у њима моловао иконостасе, мећем на срце браћи свештеницима, да ако већ нема записа на самом иконостасу, да разгледе старе инвентаре, а свештенике који су у седиштима конзисторија да развиде у записницима имена њихова, пошто су конзисторије одобравале уговоре за моловање иконостаса.

Карловци 10. Августа 1911.)

Прота Димитрије Руварап

уредник „Архива“.

п——---- неке —––

“) Због чекања на папир, задоцнио се овај број. Уред.

ан и, а ке eo.