Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Аохив за историју српске православне карловачке митрополије 5
Митрополит је Ненадовић у два маха шиљао свога архимандрита Мојсија Путника да учествије у комисијама. Први пут. 81./5. 175%. а други пут Октобра 1755. Путник је као владика бачки 1758. рукоположио једног свештеника у Великом Вараду.
И после дугог оклевања и борбе, једва буде допуштено владици УКивановићу да може обавити визитацију и у Великоварадској епархији.
По запису јеромонаха раковачка Силвестра хаџи Поповића на »Псалтиру«, ишао је с Путником и он у ову комисију, као што се види из ових његових речи: »Подписах же ју (книгу Псалтир) во Епархији Арадској у вароши Халмађу на граници Ердељској, бивши с Г. Мојсеом от Путник архимандритом архиепископским в комисии за халмађски диштрикт при Г. Сепергу конзилиару Сибињском, от коего актуална дјејствија принесохом 1. Синесију УЖКивановићу Епископу арадском, велико-варадском и халмађском 1754.
А. после је дописао: Тогожде љета зачатсја комисија великоварадска при презесу Г. гроф Кардинал Калочки Клобушицки на 1755. и тако неокончану комисију оставили, а по нем на 1756. пришел Г. граф Дебодијани и третиаго лета једва окончали благополучно.“
УКивотопис овог јеромонаха Силвестра налази се у »Опису срп ских фрушкогорских манастира 1753.« што смо га издали 1903. на стр. 381.
Путник је Силвестера повео са собом, што је као рођен Арађанин знао румунски.
Као што се види из својеручног записа УКивановићева, он је започео визитацију 25. Марта 1759. и то од вароши Белењеша, а завршио ју је 26. Августа и. г.
У Патријарашкој библиотеци налази се добро сачуван и у тврде корице увезан протокол исте визитације. —.
Визитацију првих пет села, написао је својеручно сам владика“ e Живановић. .
Како данас за нас нема потребе, да знамо стање појединих; дркава у истој епархији; то ћемо овде навести из ње само имена места, 'KOA је светом био посвећен који храм, колико је у ком месту бидо све штеника, под ког је спаију потпадало које место, од кога су освећени у појединим црквама антиминси, од кога су рукополагани свештеници“
За пример навешћемо опис визитације села
бр. 72. Винћери.
30. Априла. , Подлежит доминиуму епископа латинскаго великоварадскаго, церков древјана, малена, покривена шиндром с тороњчићем и једним звоном, храма св. Николаа, трапеза во олтари каменаја на древјану столпу, на неј један чаршав от платна, кутија древјана за свјатаја, потир, дискос от калаја, лжица древјана, дарци от картона. От книг точију једин пентикостар, тако от одежд једин стихар от ћоче. Парох поп Теодор Поповић рукоположен от их преосвјашченства (Живановића), мјесјаца Јунија 1755. во Великом Варадје, литургију служи, сингелију има, попадија жива.
Ето тако су описана и остала места.
По довршеној визитацији у Велико-варадској епархији, прешао је Живановић у Арадску, у којој је обавио визитацију у 86 села, и то у