Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

20 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

препоручио молбу, нашто цар одговори: »Зидајте нови храм Божиј и молите се Богу за мене«.

„Како Срби Јегарци не имадоше довољно новаца за зидање нове цркве, поп. Петар обиђе околна места, купећи прилоге и сазида се нова црква.“

„У Јегру пак све се више досељаваше Грци, и видећи да су Срби господари и у општини и у цркви, заподену борбу са Србима, и поп Петар не могући утишати распру, »а при том многа угњетанија трпећи«, напусти Јегар и на позив будимаца 1803. пресели се за пароха у Будим, где је и умро 24. Јануара 1808.“

„Поп Петар беше гостољубив и у друштву веселе воље, сиромаху што више рад помоћи, особито младићу за науком тежећем; обиде себи нанешене лако заборављаше и опрашташе; највећи му је био непријатељ хулитељ благочестија, ког је духом кротости научити и исправити желио«.

„У славенском и греческом језику бјаше совершен; знајаше латински, мађарски и мало талијански (данас је ретко наћи свршеног гимназисту и са одлично положеним испитом зрелости да зна и немачки добро, а да и не говоримо о латинском ког слуша 8 година и грчком ког слуша 6 година). Имађаше изрјадну ЉБиблијотеку (данашњим даном код многих наших свештеника и те на како богатим парохијама, сва се библијотека састоји из календара и једних политичних новина, а многи ако и имају још коју књигу, особито ,.Летописе“, и не расеку их), која је потом у несретном пожару будимском 1810. Авг. 24. изгорела. Проповеди његове на смрт Арх. и Митрополита Мојсија от Путник, и на смрт Стефаниде от Зорић јесу печатане; прва 1796. и друга 1807. Многе су у рукопису заостале; но једне од тих у пожару изгореле, а друге од свештеника, који су искали на прочитание разнешене«.

»Имао је још у рукопису превод црковни закона с греческог Константина Арменопула, но и то је изгорело. И једно сочинение на латинском језику под насловом »Доказание истине и опровержение лажљигости«, јест заостало«.

Ово се латинско дело на срећу сачувало и препис од њега налази le|Xe

се у патријарашкој библијотеци под насловом: Ника Ostensio Veritalis Reprehensio Palsıtatis Anno 1802.

Испод тога је написано TyboM pyko „Autlhore Petro Viikovics prius Agriensi, dein Budensi graeci non unili ritus Parocho et consistorii Assesore defunelo 1808. 94 Керг.

Како се пак у реченом »Летопису« вели да је поп Петар умро 2. Јануара а то исто рече и Шафарик у својој „безеоћје бег serbischen Literatur“ Prag 1865. 1. Abt. crp. 329. Gp. 128.na je ypo 24. Jaнуара по старом календару; биће у истини да је он тога дана и умро. Hujus originale spectabili Nicolao Jankovics donatum est.

A на коричном листу стоји написано: e bibliotheca Joannis Vitkovics m. p. Protopresbyteri Budensis (Opaj je JoBaH cCHH поп Петров).

Рукопис је забележен под бр. 92. рук. и има с предговором заједно 204 стр. велике 4".