Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

42 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

На овом је сабору био ц. к. комесар Теодор Хенрих барон Нехем, заповедник брдске батерије у Петроварадину и Карло Фрања Солер, заповедник града Петроварадина.

У отштампаној из „Новог времена“ нашој књижици под насловом »Срипски народни сабори у Угарској и ц. Кр. и кр. повереници Ha њима од 1690. до данас — 1889.“, Земун 1889. на стр. 10. рекосмо: да је и на одржаном сабору 1710. и 1713. био повереник царски Христифор Игњат пл. од Гаријана и Рала, што не стоји.

На првом је — 1710. — био поменути Нехем а на другом 1713. — Нехем и Солер.

Сабор од 1713. одржан је као што рекосмо у ман. Крушедолу 25. Априла — 6. Маја, а не као што рекосмо на дотичном месту да је одржан 6. Маја. Јесте одржан 6. Маја, али по новом календару.

У истој књижици треба још поправити, односно допунити на 10. стр. „У ман. Хопову одржан је сабор од 1—6. Јануара 1721., на ком је изабран за владику пакрачког Нићифор Стефановић. ;

На овом је сабору био повереник царски Дилер заповедник петроварадински.

Рад овог сабора описали смо у „Српском сиону“ за 1904. на 44. стр. и даље.

На 22. стр. у место што је речено: да је 1774. одржан сабор 5. Маја а влалика темишварски Вићентије Јовановић Видак изабран за митрополита 19. Маја, треба да стоји: у почетку Маја а изабран 19. Маја.

На 24. стр : те првог дана 17. Октобра добије администратор Петар Петровић 29 гласова, треба да стоји: 28. Октобра — 8. Новембра, а у место: другог дана 18. Октобра, треба да стоји 29. Октобра — 9. Новембра уступио је своје гласове Стратимировићу.

На 28 стр. у 8. р. од доле у место: — осим Милетића, — треба да стоји осим Милетића и Максима Лудајића, који не гласаше никако, и то с тога, што су упуство Добили од својих бирача »да ишту прво расправни сабор, и ако се не одобри, да се и не упуштају у избор патријарха.“

Што нема међу наведеним на сабору 1713. свештеницима ни једног из доњег Срема; узрок је то, што је по београдском миру од 1699. доњи Срем остао под Турцима, и потпадао под београдског митрополита. С тога нема ни у опису првог сабора — 1708. — свештеничких посланика из доњег Срема.

Тек после 1719. почеше и посланици из доњег Срема долазити на народне саборе.

16/26. Јануара 1699. закључен је у Карловцима знаменити мир „Карловачки мир“ — с Турцима.

Иларијон у својој књижици: „Стари Сланкамен“, Земун 1892. на 46. стр. рече за исти мир: »1697. разби принц Евгеније Турчина на Сенти, а почетком 1699. учинише мир с Турцима у Карловцима и (на основу ТУ. чл.) поставише бељеге Сремом од Сланкамена па право на село Марадик, отуд на Руму село, отуд на Лаћарак село, отуд до Раче и до Брода крај Саве реке, и те белеге беху назване Марцелинове анте илити Марцелинове линије — гроф Магејен —. Горњи Срем илити доњи крај те линије, држао је Немац, а доњи илити крај на лево од