Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Дрхиљ за историју српске православне карловачке митрополије 49

УГОВОРИ Митрополита Вићентија Јовановића с дворским послужитељима.

Рекосмо у чланку »Дужности и права народних митрополијских секретара (в. стр. 47), како је Митрополит Вићентије Јовановић у засебан протокол лао увести и све уговоре, што их је склопио са својим дворским млађима и послужитељима.

Из истог смо навели два уговора: — један његов а један њмитр. Ненедовића.

Овде ћемо да наведемо остале уговоре Вићентијеве.

26. маја 1731. у Београду склопио је митрополит Вићентије Јовановић писмени уговор на немачком језику с Францом Рингом из Мајнца, велчером — доктором -— чија је дужност била бринути се за митрополитово здравље, додавати му јело — лекове и кувара упућивати како да кува, и како у цвору тако и на путу бринути се за његово здравље и пазити на њега; чувати његове тајне, његову корист унапређивати и отклањати сваку штету; пазити на лакеје и млађе ливреисане, на кола и коње на путу кад шталмајстер остане у двору; у нужди да отправља и камердинерске послове и хофмајстерске и да одвраћа од њега све што му може шкодити, и да буде противан и он његовим непријатељима и оговарачима и да се не усуди примати од никога поклоне и мита.

А годишња му је плата 150 фор. раинских, слободан стан и кост официрски, а на путу добија ће бесплатан кост.

На његово место примљен је 1734. Маја 3. од Матулаја За исту плату Јоан Фридрих Терефелт.

Н. 4.

Без назнаке дана и године — ал између 1731. —1733. —— узет је Максим Вулић за дворског писара за годишњу плату од 100 фор., а уз то обичан кост и напитак. ·

Дужност му је била да верно, вољно и савесно врши своју дужност „и что му се будет заповедало послушање чинити, и что јему у руке повероват се будет, или биле вешчи или писмо, сија у исходу својему должан Нам праведно возвратити, како је и примио, а почем же он при славној краини потиској официон обвезан, зато термин му се не поставља како је по обичају пре исхода на неко време службу преказати, но кадгод узоће поћи допустити му се буде“.

„Поред опшче народни дела пак и привилегија и на сву опшче народну и нашу особиту потребу усрдно, нелестно и верно радити, и против сваки противства привилеђије опшчинских крепко позорствовати · и шчо ли би от котораго разумел и видел, да Нам, опшченароду и церкви нашој, что против творит се и творити се будет, обвезует се Нам духовно, праведно изјављивати, самже, јелико мошчан бранити, и за Наш и обшчи интерес, промотрение и усредие имати, тако и Нашему здравију, ашче би разумел да котори против чинити мисли, или вчемлибо опшчему и нашему добру убитак разуме, такова отврашчати, и Нам објављивати должан јест“.

»Ашче ли би он Максим леностију и небрежением во више писата обешчаниа обречетсе, или против наше заповеди что творити буде,

„Дрхив“ бр. 3. и 4. 2