Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

82 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије

Оба су ова молиоца остала и на даље у служби код новоизабраног митрополита Мојсија Петровића, и Василије је постао 1728. владиком будимским (26. Јунија је био потврђен) a — 7. Дец. 1748.

Андрија је пак докотурао до архимандритства архиеписко-митро“политског, и употребљаван је као такав и у Београду и у Карловцима у разним пословима — у то су време обе те митрополије биле сједињене у једну — и поред свег тога, што је допао био и затвора, умро је 21. Новембра 1738. у 36. години свога живота —- биће да је био старији, пошто је већ 1721. био архиђакон — у манастиру Гргетегу, где је и сахрањен »(Ф левја страни церкви близ стЋни.« (в. „Стари замиси и натниси« од Љубе Стојановића, П. бр. 2736., а под бр. 2735. наведен је натпис са гробног му камена).

Е да наведемо Андријна писма односно изводе из њих.

Из Војке је писао 7. Дец. 1727. своме пријатељу реченом протосинђелу Василију ово писмо:

Пречастнеиши г. протосингелљ мне усрдни и благодетни.

Пречастноств ваша ашце хошцете 9 нас развмети, слава господа боге и вашего братства свитими молитвами GINE всмо мирно и здраво, и % Христианљ лепо преваћени, али сиромашомљ доста нежде и беде Ф великаго датка и квартира, а драго оглашвемови поради Фвог крвавога попа Косте, коего и шилЂмБ совимБ писмомљБ тамо частности ва“ шоћ на болшее промотрение за нЂга, како ме се вств ових дана прилачило порадњ егова хрђћавога брата, за коего GCTb H прежде страдалБ, пакв и садв хоћћ да страда крозБ вго. Како се он: неговв братБ и сад Фведа скита по салаши и по мећа како встБ некоего момка Фнде селјанина изпребијае на мртво име, пакБ и дрбвгога некоего чловека находиФ ипакБ ти лоди таки казивали провизоре сврчинскомБ, а ФНБ таки стане те дигне сва села своего провизората у потере по салаши и мећја тражити попова брата, а попа метне сквпа с матеромр на арашце у чбркнежеве кб, и тако всмо ми молили кнеза и кметове что би они молили провизора да ихБ пести и тако их бст5 пестиФ али под начинБ да попа ние чшнде, каже ви нега дочеквете и раните и прекривате, зато его шилђЂмога тамо да га текв ние ФЧвамо, wh'B пакБ пасти у зло, а и лоди сви виче на нега, Фрија се пакБ нечвва се него свакојаке зле речи говори, каже лоди да 6 еговБ братв и Фбрркнежеве каћЕ Smamaw, M maKb Gmlie неким прети. Веће незнамљБ что беде, оди се 'врло чувајо. С коимљ остаемБ преварвченљ П. В. на свјати молитви

Дек. '7. 8. Воики 1727. А U o бргаљ ндреи АеанасиевичБ с. р.

На полеђици; „лобазное п. Фици протопопи (Живану Црногорцу) и васем » Христе братстве“.

6. Априла 1729. из Карловаца писао је и честитао празнике Христова васкрса и искао да пошље шпецификацију о постављеним све“ штеницима, ђаконима и другога степена, коју је са собом понео, и испоручио му поздрав од проте УКивана и попова карловачки, у П. Ш. рече: „Иса секретар целуе д. их. Рокса слава Боге болше вст5; али ви тешке било, таке и комппле. — Приде Ф Вуковараца писанје престави се протопопв демдосје сего 1. теквцаго.«

У писму из Карловаца 27. Априла 1729. јавља му, да је мала и шобезна Рокса namu Г. Исака секретара и Г. Марие сего тек цаго