Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије 87
Черноевич5, восточнја церкве гречаскаго закона, сербскоме Дрхепископ8, Епископом и већмБ иним церковним и мирскимљ. статтам, капитаномљ, место капитаномБ и целом ФОшцестве. тогожде греческаго закона и народа сербскаго во Греши, Бвлгарји, Расцш, Херцеговини, Далмаци, Подгори Јенопоши и протчих прибавление местбхЂ, и. коим либо инимљ настовцу о книге чтецимБ или слишатшцимљ, милоств наше цесарск о и кралевски о и всакое добро.
2. Не точиго изБ понизнја книги намљ, веЋхЂ васњ именемљ Upe3b посланнаго књ намљ Епископа Јеннополскаго Јсапо Дтаковича, но глаголанного тогожде предложена. јаснЂ премилостивђише уразвмЂхомђ, понизное благодарен:е ваше, јако вас из гортании варварскаго тиранства тврецкаго Фтргнавше, и первои возвратихомљ свободђ, чбћицанје же вћчное, имже намљ за толикаго благодЂинјич показанје, обвизавшеса вни и потомцБи ваши Фбћцаете, должностио убо ваше, нашим же вазцшимљ довлетворенјемљ јако познавше правде наша, себе в нбдра милости и благости нашен јако Господара и царн вашего истиннаго подлагатозце, под сђнемљ затцијцента нашего, в бе8децее живети и Змрети похвално) деши крђЂпостио извЂицаете.
3. Сгоже намБ зђло воспрјатаго свидђтелства и показанши вашего призрђнјемљ, васв веЂбхБ и особитних в застепленје наше цесарокралевское милостивћИше, не точио воспримаемљ, но наивЂишцше, да благознаменитое намћђрентје до сердацБ ваших пристижете, и снном вћунџ возвћстите, во веЂхрБ стицанјахљ вејцествениими доводами вишцше и ватцше со твердите.
4. И пакт да Фр кји противе противнђИшем христанскаго имене свпостате, и прогонитело вашемб, под нашимљ уреждентем5 и наших воеводњ расположенјемљ возмете, и проженете неправди, таги и бђди вамљ злочестивћИше и прежесточаИше до селЂ нанесеннма отеческти увтцаваемБ.
5. Паки да тихоств и благоств держави и власти нашел искани осажете, прошенјамљ вашимљ, благоговђИнтемљ намљ природнњмњ приволивше милостивђИше уставихомБ.
6. Да по восточн1х церкве греческаго закона расцјановБ обмчао и правиле древнаго мЂсацослова свободно садержавати се и тако NO: селћ, тако и в бедеицее 4 никакових церковнихБ или мирских стати, ни единое возимђете досажденте.
7. И свободно да вамљ бедетв межле вами, из собственнми власти, Ф народа и тазика расцанскаго поставити архтепископа, егоже статљ церковнии и мирск!и измежде себе изберет.
8. Тоиже Архјепископљ свободн8е да иматБ властв уреждати со всћми восточними греческаго закона церквами, Епископи посвћшцавати.
9. Свишценники в монастирђх располагати.
10. Церкви идђже потребно бедет, собственнок властио созидати.
11. Во весех и селђх расцанскти свијценники поставлати.
12. Словомљ5 такоже доселђ, греческаго закона церквамљ и тогожде чина обтшцестве да предстателстовати возможетБ.
13. И собственноко властио церковног по крђпости привилегји, Ф преднаслЂдниковљ нашихљ, блаженопочивших иногда унгарти кралевБ, вамљ преданнмхрБ, во већи греши, расцји, белгарши, боснђ, Јеннополи и Ерцеговинђ, такожде и во унгарји и Хорватскои идђже негнЂ стодтБ,