Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије | 107

Стање свију овде наведених манастира, што су га поједине конзисторије поднеле на преглед Архиепископско нарицателној конзисторији-Апелаторији — претресано је у седници од 6. Октобра 1791. у присутности председника Стефана Стратимировића Арх. Митрополита и чланова: епископа вршачког Јосифа Јовановића от Шакабент, архимандрита ковиљска Јована Рајића, шишатовачка Јефтимија Которовића, игумана хоповска Василија Недељковића, игум. јазачка Самуила Гавриловића, проте вуковарског Игњата Михајловића, проте сегединског Николе Поповића, наместника иришког Михаила Пеића и пароха буђановачког Георгија Бајнолужанска. п

_ Па пошто се » открило јест, да њециј от монастиреј знаменителњеже двух епархии Банатских и Бачкија у домостроителству своем и добром того порјадку похвалное приљежание и труд, нарочноже в расходах ушчадјение и умјереност показаша, напротивже многи не само о умножении провентов своих велми слабо поревновали, но и от оного, шчо су у прошедшем году ушчадјели, по болшеј части или окрнили, или со всјем истошчили, јешче же кромје нуждних потреб и долг на сја навлекли, а тјем Сосједанију сему повод праведни к непогодному сужданију подали, да начелници и домостроители болше на излишност непотребних иждивении, главњеже на кухињу и одјело клоњатсја, нежели о возможном пошчадјении приходов своих пекутсја,; сие убо по возможности у будушчее отвратити, а оное доброе течение домовнаго правленија и далше сохранити мошчи.

Закључено јест:

Именем сего Пречестњејшаго Нарицателнаго Арх. Митроп. Конзисториума, средством Јего В. П. Г. Арх. и Митр. монастире настојателеј и економов добрје, подвижно, умјереноже и со пошчадјением касе от излишних трошков, економију монастирску водивших, чрез принадлежашчаго их Г. Епископа и јего консисториума подобајушче похвалити, · прочемже худое домостроение, неумјереност, или паче излишњее иждивение учинившим изобличити, и к болшему газдалуку напутствовати дати сообшчивше коемуждо консисториуму задаје под А. на рачун јего монастиреј приликоју сосједанија о сего откривишијасја примјечанија ово поправке рачунов, и точншее тјех строение содержашчаја, овоже сверху сумнителних позицијах далшее изјаснение сему судилишчу с временом требујушчаја. Равње пак белеге под Б. до далшија сљедовати могушчија наредби за правило между тим служашче, како с рестом от прошедше године, или с концем рачуна претеклим капиталом поступати. 2

ТТ КАРЛОВАЧКА САБОРНА ЦРКВА.

Како је на меродавном месту покренуто питање: да се карловачка саборна црква прогласи за митрополитско патријарашку цркву; намерни СМО овде да одговоримо на питање: ко је сазидао исту цркву, и по томе, чија је она и чија може битиг

По опису парохија од 1732. (види нашу књигу »Српска Митрополија Карловачка — —« Карловци 1902. стр. 113.) у Карловцима је постојала у то време »црква средња близу резиденције, стародревна