Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Дрхив за Историју брпске православне карловачке митроНолије 159
мишварским владиком -— служителни диакон Јов и престави се тогож 22. в вторник вечер; и незна се от кое бољезни, от кужниа или от иниа, токмо зна се да је поргацију узимао, и затим воде безмјерно много попил, и тако сотим конец житиа своего получил, и погребен бист в портје горние церкве карловачке при храмје воведениа Пресвјатија Богородици.
1740. Јулија 21. в понеделник разболе се отрок Григории от бољезни кужниа и тогож 22. в вторник изтераше их на контумацију в поле рашу, где сегож 23. в среду вечер и Богу дух свој предаде и погребошега тогож 24. в четвртак, јемуже вјечна памјат буди.
Г. владика — Георгије Поповић с духовником нашим Партением (Павловић потоњи владика посвећења) и попом Атанасием и с диаконом Атанасием изишли контумацију држати в четверток рано тогож 24.
Павел Георгиевић
диакон рукоју.
(Из ових се записм види, да је у Карловцима 1740. 20. Јула морила куга и да је био контумац у Раши -— поље идући Буковцу, које се и данас тим именом зове.)
У истој бележници на корицама се налази овај запис Џавлов: Попу Јоану Матиеву допустихом по зактеванију кметова и прочих Христиан свешченствовати и писание јему препоручителное дахом в село Карловчиће 1739. Јануарија 12. в Бјелградје.
Из Такова попу Георгију писание свидјетелное в село Таково и проче свјешченодејствовати допустихом 1739. Јан. 24.
В село Добановце по зактеванију кнеза Живана Вукадиновића и всјех Христијан допустихом и писание свидјетелное попу Драгутину вручихом да в Добановци свјашченствует, 1739. Генвара (Јануара) 25.
Из овог се види, да је и патријарх Арсеније ГМ. постављао попове у поједина села на молбе сеоског кнеза и хришћанског народа.
А тако су постављани и за време Мојсија Петровића, Вићентија Јовановића и |авла Ненадовића (Види »Богословски Гласник« = књ. ХУШ. чланак наш »О кауцијама свештеничким « стр. 50. и даље.)
Навешћемо овде за пример како је изгледало препоручително писмо за новопостављене попове.
Митрополит Мојсије Петровић издао је попу митровачком Суботи ово препоручително писмо.
Мојсеј милостију Божиеју митрополит белиградски и проч.
Смјерение наше пишет в богом Спасеноју варош Митровицу, благочестному књезју и кмјетовом и осталим благочестивим Христианом, Милост и мир от Христа бога да имате, а от нас молитва и благословение буди са васеми вами.
Посих вјестови буди поради того јереја хјеротонисанаго и от богољубезнејшаго епископа бачкаго господина Григорија Димитриевича, зовомаго поп Субота, что се за њего много молисте нам сви Христиани да вам га благословимо поповати ту у вашој вароши. И ми вашего“ невазмогохом мољениа прјезрети, него благословисмо му, да будет заједно с попом Живаном ту у вароши что вам је потреба свешченича-.