Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

(У

460 Архив за псторију српске православне карловачке митрополије

ЖАЛБА

митрополита Вићентија Јовановића-Видана против регуламента од 2. Јануара 1777. (Свршетак).

50. (Грунт-Сеце, по коима наредитисе намјерает, коим и каковим данком по мјерје имутства подлежати, да би двигло се по елику су они и привилегиам и в тјех дарованој свободје противни). Ојејешееп Огипаsitze aber, worauf &. 50. die Beziehung beschiehet, als selbe mit der klosterlichen Laage, und derenselben Vermogenheit, weder mit deren Privilegien Innhalt, noch der anmit allerhuldreichst besttatigten Immunitšat vereinbahrlich ist, allergerechtest aufzuheben.

51. до 60. (закључателње Благодарение за Матернее на себе взјатое попечение ради поставленија Епархских и нарицателнаго КонзиcropuyMoa). Fir 'iene allerhochste Landesmiitterliche Sorgfalt, so Шго k. k. A. Maytts in Besetzung der Dioecesan, und des Erzbischoflich Appellatorischen Consistorien, wovon in dem Кершатепе 585 51—60 gehandelt wird, aul sich zu nehmen allergnždigst geruhet haben, stattet der treidevoteste Clerus und Nation den allersubmissesten Dank hiemit fussfšllig ab; und

(Свака Епархија и Митропвлитска Сремска да имат свој Конзисториум. При Архиепископатје нарицателни Конзисториум да будет, а кто здје судом недовољен будет к Трону Царском да возмет прибје»umue.) Bleibt die ordentliche Bestellung: der Geistlichen ConsistorialGerichte, wie es & 51. allergnždigst verordnet, bey deme, dass 1-mo jede Dioeces mithin auch jene des Erzbischolis und Metropoliten Syrmische ihr wohlbestelites Dioecesan-Consistorium haben; dass 2-do ·wegen sich šausseren koOnnenden Unzufriedenheits-išllen mit dem Dioecesan Consistorial Spruch, bey dem Erzbischolen ein ConsistoriumAppellatorium erhalten, und dass letztlich 3-io falls ein oder anderer der theilnehmenden sich weiters zu beschweren, eine Ursach findente, einem solchen der Recurs an allerhochst. Thron unverwahret seyn solle, jedoch und nachdeme

Ad 52-dum (Erma Mix BenaučcrBO неунитско Свјашченство в мир ских дјелјех по мримјеру своего Римокатоличегскаго и унитскаго духовенства взором всјакаго имене гражданских тужб и надлежателством мирских подлажут: Сохрану обаче остајушчу пункту привилегиалному: · да вси от Архи- и Еппи, јако глави својеа церковнија тако в духовних тако и мирских зависјат: да изволит Их Величество и неунитским. Конзисториам кромје оних в 5. 32. пунктами ]. 2. 3. 4. 5 и 6 дозвољених и прочија предмјети судеиству подложити, јаже Римокатолическому и неунитскому Духовенству судити дозвољена сут и тјем јединим разнствием, да при неунитских Конзисториах от Церкве их прописана правила канони и установленија и обичаи за управление приемљутсја.) Ihro k. k. A. Maystts die nicht unirte Geistlichkeit in denen weltlichen Сезсћанеп ад Моглат der Romisch Catholisch oder Unirten zu Ricksicht aller wie immer Raum habenden Civil-klagen und denen in RechtsSreittigkeiten der weltlichen betrefenden Behorde (salvo Paragrapho deren Nations Privilegien jedoch: ut omnes ab Archi Eppo, tamquam Capite suo Ecclesiastico tam in Spiritualibas, quam Saecularibus dependeant, volumus et jubemus) zu unterwerlen allergndadigst vermeinen.,