Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

34 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Том смо приликом и ми написали чланак »Герман и црквени · Канони«, који је прво изишао у „Одјеку“ листу у Београду за 1880. који је и одштампан (8% 6 стр.) а затим и у „Застави“ за 1884. у бр. 16. 17. и 18. под насловом „О постављању Германа за ад“ министратора архиеписконата Карловачког за Живота блаженопочившег патријарха Прокопија и његовом наименовању за патријарха“.

Чланак из „Одјека“ почела. је „Застава“ прештампавати, ну није га смела цела донети због политичких прилика.

Ми смо и у „Новом времену“ за 1889. у бр. 1—6. написали чланак под насловом: „О администраторству У архиеписконату карловачКом и митрополији сриској“.

А у 31. бр. „Српског Сиона“ за 1907. изишао је наш чланак: „О администраторству У архиепископату Карловачком и митрополији српској.“

Како је у то време постојало позитивно наређење у „Деклараторији“ од 16. Јулија 1779., по којем по 9 20. постављање администратора У Архиепископији-Митрополији по смрти Дрх. Митрополита припада круни; то смо ми у истим чланцима тврдили, да нам је бадава одупирати се том наређењу, кад наши народно-црквени сабори од 1864. до 1879. не беху у стању њизвојевати себи право — као што су га Румуни извојевали у свом устројству од 1869. _— било постављања администратора по смрти Митрополита Патријарха, било тачно одредити, ко има права његова вршити за време упражњене митрополитске столице.

Наше пак странке у сабору и иначе у својим органима тврдише, да и ако у саборском устројству нема позитивног наређења о поменутом администраторству ; да ипак баш по самом устројству нема право круна на предлог кр. угарског министарства постављати администратора, него да за то време имају потпредседници замењивати митрополита-патријарха у телима, где је митр. патријарх председник.

Што је пак и у понеком од поменутих наших чланака употребљавано и по мало софистичког и самовољног навађања и извађања; не треба се чудити, кад се помисли, каква је била раздраженост у нашем народу кад се дознало, да је владика Герман постављен за администратора ва живота патријарха Прокопија с годишњом платом од 48.000 К.

О горњем питању, осим разних чланака у „Застави“ и „Бранику“ који су већином писани више с политичког него историчког гледишта, написао је у „Гласу истине“ за 1889. бр. 1. 2. и 3. рано умрли Мане Грбић, прота и професор горњо-карловачке препарандије чланак под насловом: „Прилог за историју о постављању митроиолит“ скијех администратора У Карловачкој митрополији ДО 2. 1768.“

У истом је чланку Мане прво добро ишибао неке и неке наше и стране књижевнике, који су неправедно осудили понеке наше митрополите као Вићентија Јовановића, Павла Ненадовића, Вићентија Јовановића-Видака и владику Данила Јакшића, рекавши: „како је велика болест нашијех многијех ученијех Србаља, да нам преставе и опишу наше старе митрополите и старе владике, све као, неке народне непријатеље, насилнике, вијерске отпаднике, па тја као грдне безаконике.“